13.11.2015 йилдаги 18-сон
ONLINE TRANSLATE
Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг Қарори, 13.11.2015 йилдаги 18-сон
Kuchga kirish sanasi
13.11.2015
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Қарори
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг айрим қарорларига ўзгартириш ва қўшимчалар киритиш тўғрисида
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Қонунчиликка ўзгартириш ва қўшимчалар киритилганлиги, шунингдек Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленуми қарорларининг янги тўпламини нашрга тайёрлашда масалалар келиб чиққанлиги муносабати билан, «Судлар тўғрисида»ги Қонуннинг 17-моддасига асосан Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленуми қарор қилади:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
I. Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг жиноят ишлари бўйича қуйидаги қарорларига ўзгартириш ва қўшимчалар киритилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
1. «Савдо соҳасидаги жиноятлар ва бошқа ҳуқуқбузарликлар тўғрисидаги ишлар бўйича суд амалиёти ҳақида»ги 1996 йил 15 мартдаги 9-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
1-бандининг иккинчи хатбошисидаги «бозор маъмуриятининг мансабдор шахсларига» сўзлари «бозорлар, савдо комплекслари маъмуриятининг ходимларига» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
4-банднинг биринчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Тадбиркорлик фаолиятини давлат рўйхатидан ўтмаган ҳолда амалга ошириб, анча миқдордаги назорат қилинмайдиган даромад олиш Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекснинг 176-моддаси иккинчи қисми, худди шундай ҳуқуқбузарликни қўп миқдордаги назорат қилинмайдиган даромад олган ҳолда содир этиш Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекснинг 176-моддаси учинчи қисми билан маъмурий жавобгарликни келтириб чиқаради. Ўша ҳаракатлар, жуда кўп миқдорда содир этилса, Жиноят кодекси 188-моддаси билан жиноий жавобгарликни юзага келтиради»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
4-банднинг учинчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Ноқонуний тадбиркорлик фаолияти (маҳсулотлар, ишлар, хизматларни реализация қилиш) натижасида олинган назорат қилинмайдиган даромад аниқлашда, мазкур фаолиятни амалга ошириш билан боғлиқ чиқимлар чегириб ташланган ҳолда ҳисобга олинган тушум суммасидан келиб чиқиш лозим»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
5-банд қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Тушунтирилсинки, амалдаги қонунчиликка мувофиқ фаолиятнинг айрим турлари билан шуғулланиш учун махсус рухсатнома (лицензия) талаб қилинади. Бундай рухсатноманинг йўқлиги, башарти айбдор муқаддам шундай ҳаракатлар учун бир йил мобайнида Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекснинг 165, 1763-моддалари билан маъмурий жавобгарликка тортилган бўлса, Жиноят кодексининг 190-моддаси бўйича жавобгарликни юзага келтиради. Агар бунда айбдор тадбиркорлик фаолиятини фақат рухсатномасиз (лицензия) амалга оширибгина қолмай, балки давлат рўйхатидан ўтмасдан жуда қўп миқдордаги назорат қилинмайдиган даромад олган ҳолда амалга оширганлиги аниқланса, унинг ҳаракатлари Жиноят кодексининг 188 ва 190-моддалари мажмуи билан квалификация қилиниши лозим».
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
8-банднинг биринчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Ҳақ олиш эвазига товарларни ёки маҳсулот ишлаб чиқарувчиларни бозорга эркин кириб келишига тўсқинлик қилувчи, ўта юқори нархларни сунъий равишда сақлаб турувчи бозорлар, савдо комплекслари маъмуриятининг мансабдор шахслари ҳамда ўз фаолиятини савдо соҳасида амалга оширувчи бошқа мансабдор шахслар ташкилотнинг устав фондида давлат улуши бор-йўқлигидан келиб чиққан ҳолда Жиноят кодексининг 210-моддаси бўйича порахўрлик ёки 1929-моддаси бўйича тижоратда пора эвазига оғдириб олиш учун жавобгарликка тортиладилар»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
8-банднинг иккинчи хатбошисидаги «Жиноят кодексининг 205-моддаси билан мансаб ваколатини суиистеъмол қилиш тариқасида ёки Жиноят кодексининг 206-моддаси билан ҳокимият ёки мансаб ваколатидан четга чиқиш» сўзлари «Жиноят кодексининг 205-моддаси билан мансаб ваколатини суиистеъмол қилиш ёхуд Жиноят кодексининг 206-моддаси билан ҳокимият ёки мансаб ваколатидан четга чиқиш ёинки, ташкилотнинг устав фондида давлат улуши бўлмаган тақдирда, Жиноят кодексининг 19211-моддаси билан квалификация қилиниши лозим» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
8-банднинг учинчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Хўжалик юритувчи субъектдан бир марталик ёки бошқа йиғимлар учун белгиланган миқдордан ортиқ пул маблағлари олган бозор, савдо комплекслари маъмуриятининг хизматчилари қонунга хилоф эканлигини била туриб, мулкий манфаатдор бўлганлиги учун Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекснинг 611-моддаси иккинчи қисми ёки 1932-моддаси билан маъмурий жавобгарликка тортилиши керак. Ўша ҳаракатлар маъмурий жазо чораси қўлланилганидан кейин бир йил давомида такроран содир этилса, шахс Жиноят кодекси 19210-моддасининг иккинчи қисми ёки 214-моддаси билан жиноий жавобгарликка тортилиши лозим»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
13-банднинг иккинчи жумласидаги «уларга тегишли мулкни қонунга хилоф тарзда олиб қўйилиши» сўзлари «уларга тегишли мулкни қонунга хилоф тарзда хатлаш ёки олиб қўйиш» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
қуйидаги мазмундаги 131,132,133-бандлар билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«131. Дастлабки тергов органлари ва судлар Жиноят кодексининг 13-моддасида назарда тутилган ижтимоий хавфли қилмиш содир этган шахснинг аҳволини яхшилайдиган қонун орқага қайтиш кучига эга эканлиги ҳақидаги талабларни оғишмай бажаришлари лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Тушунтирилсинки, Ўзбекистон Республикасининг 2015 йил 20 августдаги «Ўзбекистон Республикасининг айрим қонун ҳужжатларига хусусий мулкни, тадбиркорлик субъектларини ишончли ҳимоя қилишни янада кучайтиришга, уларни жадал ривожлантириш йўлидаги тўсиқларни бартараф этишга қаратилган ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш тўғрисида» ги Қонунининг (бундан буён матнда-Қонун) 5-моддаси қуйидаги:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
жиноят ишлари суриштирув, дастлабки тергов органлари ва суднинг иш юритувида (биринчи, апелляция, кассация, назорат инстанцияларида) бўлган;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
судланганлик ҳолати тугалланмаган ёки олиб ташланмаган шахсларга нисбатан татбиқ этилади.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
132. Қонун кучга киргунга қадар Жиноят кодекси 188, 189-моддалари биринчи ёки иккинчи қисмида назарда тутилган жиноятларни содир этган, ишлари суриштирув, дастлабки тергов органлари ва суднинг иш юритувида (биринчи, апелляция инстанцияларида) бўлган шахсларга нисбатан жиноят ишлари Жиноят-процессуал кодекси 83-моддаси 2-бандига асосан тугатилиши, мазкур шахслар эса, Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекснинг 36-моддасида назарда тутилган муддатларга риоя этган ҳолда маъмурий жавобгарликка тортилиши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Жиноят кодекси 188, 189-моддалари биринчи ёки иккинчи қисмида назарда тутилган жиноятларни содир этганлиги учун жазо ўтаётган шахсларга нисбатан жиноят ишлари Жиноят-процессуал кодекси 83-моддаси 2-бандига асосан тугатилиши, мазкур шахслар эса, жавобгарликдан умуман озод қилиниши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Қонун амалга киритилгунга қадар ҳукм қилинган, бироқ, жазони ўтаб бўлмаган шахсларга нисбатан, шунингдек, судланганлик ҳолати тугалланмаган ёки судланганлиги олиб ташланмаган шахсларга нисбатан суд қарорларини Қонунга мувофиқлаштириш масаласи Жиноят-процессуал кодексида белгиланган тартибда юқори инстанция суди томонидан кўриб чиқилади.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
133. Бир неча жиноят ёки бир неча ҳукм бўйича судланган шахсларга нисбатан суд қарорларини Қонунга мувофиқлаштиришда судлар шуни назарда тутишлари лозимки, Жиноят кодекси 188, 189-моддалари биринчи ёки иккинчи қисми билан ҳукм қилинган шахслар жавобгарликдан озод қилинган ҳолларда, бир неча жиноят ёки бир неча ҳукм бўйича тайинланган узил-кесил жазо тури ва миқдори қайта муҳокама қилиниши керак»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
2. «Иқтисодиёт соҳасидаги жиноий ишлар бўйича суд амалиётида юзага келган айрим масалалар тўғрисида»ги 1998 йил 17 апрелдаги 11-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
2-банднинг иккинчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Жамиятда мулк ҳуқуқини эъзозлаш вазияти вужудга келтирилиши лозимлигини, унга нисбатан ҳар қандай тажовузларнинг содир этилиши муқаррар жавобгарликка ва жазога тортилиши кераклигини таъкидлаш лозим»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
6-банди биринчи хатбошиси учинчи жумласидаги «агар бу ҳаракатлар оқибатида мулкдорларнинг ҳуқуқларига ёки қонун билан қўриқланадиган манфаатларига кўп миқдорда зарар ёхуд жиддий зиён етказилган бўлса, ҳокимият ёки мансаб ваколатини суиистеъмол қилиш жиноятининг таркибини ташкил қилади» сўзлари «шундай ҳаракатлар учун маъмурий жазо қўлланилганидан кейин содир этилган бўлса, Жиноят кодекси 1921-моддасида назарда тутилган — хусусий мулк ҳуқуқини бузиш жинояти аломатларини ташкил этади» сўзларига алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
6-банд қуйидаги мазмундаги иккинчи хатбоши билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Айбдор шахс ҳаракатларида Жиноят кодекси 1921-моддасининг иккинчи ёки учинчи қисмларида назарда тутилган жиноят аломатлари мавжуд бўлганда, жиноий жавобгарлик унга нисбатан муқаддам маъмурий жазо қўлланилганидан қатъий назар, келиб чиқади»,
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
7-банднинг иккинчи қисми иккинчи жумласидаги «бошқарув тартибига қарши жиноятлар» сўзлари «тадбиркорлик фаолиятига тўсқинлик қилиш, ноқонуний аралашиш билан боғлиқ ва тадбиркорлик субъектлари ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларини бузишга қаратилган жиноятлар, шунингдек бошқарув тартибига қарши жиноятлар» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
8-банди биринчи хатбошиси учинчи жумласи қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Бундай ғайриқонуний ҳаракатларга, жумладан, хусусий мулк ҳуқуқини бузиш, тадбиркорлик субъектларининг молиявий-хўжалик фаолиятини текшириш ва тафтиш қилиш тартибини бузиш, фаолиятини ёки уларнинг банклардаги ҳисобварақлари бўйича операцияларни қонунга хилоф равишда тўхтатиб туриш, ҳомийликка ва бошқа тадбирларга мажбурий жалб этиш, муайян фаолият билан шуғулланиш учун махсус рухсатнома (лицензия) беришни рад қилиш ёки уни беришдан бош тортиш, имтиёзлар ва преференцияларни қўллашни ғайриқонуний равишда рад этиш, қўлламаслик ёки қўллашга тўсқинлик қилиш ва ҳ. к. киритилиши мумкин»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
8-банди иккинчи хатбошисининг иккинчи жумласи қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Айбдорларнинг қайд этилган ҳаракатлари иш ҳолатларига ва келиб чиққан оқибатларга қараб, Жиноят кодекси ХIII1-бобидаги тегишли моддалар билан (Жиноят кодекси 205 ёки 207-моддаси билан эмас), ғаразли мақсадлар аниқланганда эса, бу ҳаракатлар товламачилик йўли билан пора берилишини талаб қилишнинг ниқобланган шакли деб тавсифланиши лозим»
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
10-банднинг иккинчи хатбошиси иккинчи жумласидаги «205-моддаси диспозицияси» сўзлари «19211-моддаси ёки 205-моддаси диспозицияларида» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
17-банднинг биринчи хатбошисидаги «Назорат қилинмайдиган фойда (даромад) олиш мақсадида рўйхатдан ўтишдан бўйин товлаган ҳолда савдо ёки воситачилик фаолиятларни» сўзлари «Тадбиркорлик фаолиятини давлат рўйхатидан ўтмасдан назорат қилинмайдиган даромад олган ҳолда» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
17-банднинг иккинчи хатбошисидаги «ноқонуний савдо ёки воситачилик фаолияти учун» сўзлари «ноқонуний тадбиркорлик фаолияти учун» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
17-банднинг учинчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Шахсни Жиноят кодекси 188-моддаси билан айбдор деб топиш учун тадбиркорлик фаолиятини давлат рўйхатидан ўтмасдан жуда кўп миқдордаги назорат қилинмайдиган даромад олган ҳолда амалга оширганлиги факти аниқланган бўлиши керак»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
3. «Валюта қимматликларини қонунга хилоф равишда олиш ёки ўтказишга доир ишлар юзасидан суд амалиёти тўғрисида»ги 2000 йил 28 апрелдаги 8-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
муқаддиманинг учинчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Жазо тайинлашда алоҳида ёндашув қоидасига риоя этилмаяпти, айрим ҳолларда жиноий йўл билан орттирилган пул ва бошқа қимматликлар давлат тасарруфига ўтказилмаяпти, валюта қимматликларининг қонунга хилоф қандай йўллар билан ва қайси манбалардан қўлга киритилаётганлиги, жиноятларнинг сабаблари ва уларнинг содир этилишига имкон берган шарт-шароитларни аниқлаш масалаларига лозим даражада эътибор қаратилмаяпти»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
2-банд қуйидаги тақрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«2. Эътибор қаратилсинки, валюта қимматликларининг рўйхати Ўзбекистон Республикасининг «Валютани тартибга солиш тўғрисида»ги 2003 йил 11 декабрдаги Қонунининг (бундан буён матнда — Қонун) 3-моддасида белгиланган бўлиб, уни кенгайтирилган ҳолда талқин этиш мумкин эмас. Бундай қимматликларга қуйидагилар киради:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
а) чет эл валютаси;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
б) чет эл валютасидаги қимматли қоғозлар — Ўзбекистон Республикасининг «Қимматли қоғозлар бозори тўғрисида»ги Қонуни ёки хорижий давлатларнинг қонун ҳужжатларига мувофиқ қимматли қоғозлар жумласига киритилган, қиймати чет эл валютасида ифодаланган пул ҳужжатлари;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
в) чет эл валютасидаги тўлов ҳужжатлари (чеклар, векселлар, аккредитивлар ва бошқалар);
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
г) соф қуйма олтин
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
3-банд қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«3. Қонуннинг 3-моддаси иккинчи қисмига кўра «чет эл валютаси» жумласига:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
хорижий давлатда муомалада бўлган ҳамда қонуний тўлов воситаси ҳисобланган банкнотлар, хазина билетлари ва тангалар кўринишидаги чет эл пул белгилари, худди шу хорижий давлатнинг пул белгиларига алмаштирилиши лозим бўлган муомаладан чиқарилган ёки чиқарилаётган чет эл пул белгилари;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ҳисоб рақамларда ва омонатларда бўлган хорижий давлатларнинг пул бирликларидаги ва халқаро ҳисоб-китоб бирликларидаги маблағлар киради»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
6-банд чиқариб ташлансин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
10-банддаги «товламачилик йўли билан ҳақ беришни талаб қилиш» сўзлари «тижоратда пора эвазига оғдириб олиш, хизматчининг қонунга хилоф равишда моддий ёки мулкий фойда олиши» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
15-банд чиқариб ташлансин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
4. «Маъмурий ҳуқуқбузарлик тўғрисидаги ишларни кўриш бўйича суд амалиёти тўғрисида»ги 2000 йил 15 сентябрдаги 22-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
1-банд қуйидаги мазмундаги иккинчи хатбоши билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Судлар шуни назарда тутишлари лозимки, МЖтК 9-моддасига асосан маъмурий ҳуқуқбузарлик учун жавобгарликни енгиллаштирувчи ёки бекор қилувчи ҳужжатлар орқага қайтиш кучига эгадир, яъни ушбу ҳужжатлар кучга киргунга қадар содир этилган ҳуқуқбузарлик ҳолларига ҳам татбиқ этилади, маъмурий ҳуқуқбузарлик учун жавобгарликни белгиловчи ёки жавобгарликни кучайтирувчи ҳужжатлар эса, орқага қайтиш кучига эга бўлмайди»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
қуйидаги мазмундаги 61-банд билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«61. Тушунтирилсинки, МЖтК 171-моддасига асосан махсус автоматлаштирилган фото ва видео қайд этиш техника воситалари орқали қайд этилган йўл ҳаракати қоидаларини бузганлик учун транспорт воситаси эгаси (мулкдори), башарти у юридик шахсга тегишли бўлса — ушбу транспорт воситаси фойдаланишига масъул шахс маъмурий жавобгарликка тортилиши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Автоматлаштирилган фото ва видео қайд этиш техника воситалари деганда, махсус техника воситалар, шу жумладан фото ва видео ёзув функциясига эга, автоматик режимда ишлайдиган ва йўл ҳаракати хавфсизлиги бошқаруви компьютерлаштирилган тизимининг таркибий қисми ҳисобланадиган фото радарлар тушунилади»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
7-банднинг биринчи хатбошиси куйидаги мазмундаги учинчи жумла билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«МЖтК 3091-моддасида кўрсатилган маъмурий ишлар суд томонидан маъмурий жавобгарликка тортилаётган шахснинг иштирокисиз кўриб чиқилади;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
9-банди биринчи хатбошисининг биринчи жумласидаги «икки ойдан кечиктирмай» сўзлари «бир йилдан кечиктирмай» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
10-банди учинчи хатбошисининг биринчи жумласидаги «туғилган йили» сўзлари «туғилган йили, фуқаролиги» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
10-банд қуйидаги мазмундаги тўртинчи хатбоши билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Бундан ташқари, ҳуқуқбузарни мансабдор шахс, нодавлат нотижорат ташкилоти, давлат иштирокидаги ташкилотнинг хизматчиси, шунингдек давлат иштирокидаги ташкилотнинг ҳуқуқий мақомини тўғри аниқлаш каби масалалар синчковлик билан ўрганилмоғи лозим. Жумладан, ташкилотнинг давлат иштирокидалигини асосли деб топиш учун, у рўйхатдан ўтган тегишли идоралардан ҳуқуқбузарлик содир этилган вақтда ташкилот устав фондида давлат улуши ёки давлат иштироки мавжуд ёки мавжуд эмаслигини тасдиқловчи ҳужжатлар талаб қилиб олиниши лозим»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
20-банднинг учинчи хатбошисидаги «айбдорлиги ёки айбсизлиги ҳақидаги далиллар» сўзлари «айбдорлиги ёки айбсизлиги ҳақидаги далиллар, шахсни жавобгарликдан озод қилиш асослари» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
20-банднинг тўртинчи хатбошисидаги «маъмурий жазо тури» сўзлари «маъмурий жазо тури ёки шахсни жавобгарликдан озод қилинганлиги ҳақидаги суд қарори» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
24-банд қуйидаги мазмундаги иккинчи хатбоши билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Махсус автоматлаштирилган фото ва видео қайд этиш техника воситалари орқали қайд этилган йўл ҳаракати қоидалари бузилганлиги учун маъмурий жавобгарликка тортиш ҳақидаги қарор устидан келтирилган шикоятни кўриб чиқишда қоидабузарлик қайд этилган пайтда транспорт воситасини унинг эгаси (мулкдори) эмас, балки бошқа шахс бошқарганлиги ёки мазкур транспорт воситаси унинг эгалигидан чиқиб кетганлиги аниқланса, бундай ҳолларда транспорт воситаси эгаси (мулкдори) МЖтК 271-моддаси 1-бандига асосан маъмурий жавобгарликдан озод қилинади. Бундай ҳолларда, зарур ҳужжатлар тегишли шахсни маъмурий жавобгарликка тортиш масаласини ҳал этиш учун йўл ҳаракати хавфсизлиги органларига юборилиши шарт»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
учинчи хатбоши тўртинчи хатбоши деб ҳисоблансин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
5. «Жазоларни либераллаштириш тўғрисидаги қонунни иқтисодиёт соҳасидаги жиноятларга нисбатан қўллашнинг айрим масалалари ҳақида»ги 2004 йил 21 майдаги 4-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
7-банднинг биринчи хатбошисидаги «ЖК 205-моддаси» сўзлари «ЖК 19211 ёки 205-моддаси» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
7-банднинг иккинчи хатбошисидаги «ЖК 167 ва 205-моддаларида» сўзлари «тегишинча ЖК 167 ва 205-моддаларида ёки 19211-моддаларида» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
8-банднинг биринчи хатбошисидаги «ЖК 167 ва 209-моддаларида» сўзлари «тегишинча ЖК 167 ва 209-моддаларида ёки ЖК 167 ва 228-моддаларида» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
9-банднинг биринчи — учинчи хатбошилари қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Судлар шунга эътибор беригилари керакки, Жиноят кодекси Махсус қисмининг қатор моддалари нормаларида муайян шарт мавжуд бўлиб, унга кўра қуйидаги ҳолларда маҳкумга нисбатан озодликдан маҳрум қилиш ёки озодликни чеклаш тариқасидаги жазонинг қўлланилиши истисно этилади»:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ЖК 167, 168, 170, 180, 181, 1811, 184-моддаларида назарда тутилган жиноятлар учун — жиноят оқибатида етказилган моддий зарар қопланган тақдирда;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ЖК 173, 175-моддаларида назарда тутилган жиноятлар учун — жиноят оқибатида етказилган моддий зарар уч карра миқдорида қопланган тақдирда»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
9-банднинг тўртинчи хатбошисидаги «озодликдан маҳрум қилиш» сўзлари «озодликдан маҳрум қилиш ёки озодликни чеклаш» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
10-банддаги «озодликдан маҳрум қилиш» сўзлари «озодликдан маҳрум қилиш ёки озодликни чеклаш» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
11-банддаги «озодликдан маҳрум қилиш» сўзлари «озодликдан маҳрум қилиш ёки озодликни чеклаш» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
13-банднинг иккинчи хатбошисидаги «озодликдан маҳрум қилиш» сўзлари «озодликдан маҳрум қилиш ёки озодликни чеклаш» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
14-банди биринчи хатбошисидаги «озодликдан маҳрум қилиш» сўзлари «озодликдан маҳрум қилиш ёки озодликни чеклаш» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
14-банди иккинчи хатбошисидаги «озодликдан маҳрум қилиш» сўзлари «озодликдан маҳрум қилиш ёки озодликни чеклаш» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
17-банди биринчи хатбошисидаги «озодликдан маҳрум қилиш» сўзлари «озодликдан маҳрум қилиш ёки озодликни чеклаш» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
19-банддаги «озодликдан маҳрум қилиш» сўзлари «озодликдан маҳрум қилиш ёки озодликни чеклаш» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
6. «Судлар томонидан жиноят учун жазо тайинлаш амалиёти тўғрисида»ги 2006 йил 3 февралдаги 1-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
12-банднинг бешинчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«жарима, ахлоқ тузатш ишлари, қамоқ, озодликни чеклаш тариқасидаги жазолар — ЖК 82-84 ва 841-моддаларида назарда тутилган муддат ва миқдорлардан»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
21-банднинг биринчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«21. Қонун мазмунига кўра, (ЖК 46-моддасининг тўртинчи қисми) тайинланган жазо муддатининг жами бўлиб ўндан бир қисмидан кўпроғини ўташдан бўйин товланган тақдирда, суд ахлоқ тузатиш ишининг ўталмаган муддатини шу муддатга озодликни чеклаш ёки озодликдан маҳрум қилиш тариқасидаги жазо тури билан алмаштириши мумкин. Бунда Жиноят кодексининг айбдор судланган моддаси санкцияси ахлоқ тузатиш ишларига алмаштирилиши натижасида келиб чиққан муддатдан кам озодликни чеклаш ёки озодликдан маҳрум қилиш жазосини кўзда тутишининг ёки умуман озодликни чеклаш ёки озодликдан маҳрум қилиш жазосини кўзда тутмаслигининг аҳамияти йўқ»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
22-банднинг биринчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«22. Ахлоқ тузатиш ишларини озодликни чеклаш ёки озодликдан маҳрум қилиш тариқасидаги жазога алмаштириш масаласини ҳал қилишда, суд, ахлоқ тузатиш иши ижросини амалга оширувчи орган томонидан ушбу жазо ижросини таъминлаш бўйича чоралар кўрилганлиги, маҳкум қонун талабига мувофиқ жазони ўташдан бош тортганлик учун жавобгарлик тўғрисида огоҳлантирилганлиги ҳақида берилган маълумотларга эга бўлиши лозим»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
23-банднинг биринчи хатбошисидаги «озодликдан маҳрум қилиш ёки қамоқ» сўзлари «озодликни чеклаш ёки озодликдан маҳрум қилиш» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
23-банднинг иккинчи хатбошисидаги «ёки қамоқ» сўзлари чиқарилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
24-банднинг иккинчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Қамоқ жазоси, шунингдек, жарима (ЖК 44-моддаси 3-қисмига мувофиқ) ва ахлоқ тузатиш ишлари (ЖК 83-моддаси 2-қисмига мувофиқ) жазоларини алмаштириш тартибида ҳам тайинланиши мумкин. Бунда қамоқ жазосининг энг кам муддати бир ойдан кам бўлиши, бироқ олти ойдан ошмаслиги, вояга етмаган шахслар учун эса, уч ойдан ошмаслиги керак»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
қуйидаги мазмундаги 251 — 256-бандлар билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«251. Озодликни чеклаш суд томонидан маҳкумга нисбатан яшаш жойини у ёки бу сабаб билан тарк этишни бутунлай таьқиқлашдан ёки сутканинг муайян вақтида яшаш жойидан чиқишни чеклашдан иборатдир (ЖК 481-моддаси биринчи қисми).
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Тушунтирилсинки, суд ҳукмининг қарор қисмида: озодликни чеклаш тариқасидаги жазо, яшаш жойини бутунлай тарк этишни тақиқлашдан ёки сутканинг муайян вақтида яшаш жойидан чиқишни чеклашнинг мазмуни аниқ кўрсатилиши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Озодликни чеклаш олти ойдан беш йилгача муддатга, вояга етмаганларга эса олти ойдан икки йилгача тайинланади ҳамда маҳкумнинг яшаш жойидаги ички ишлар органининг жазоларни ижро этиш инспекцияси ёки суд томонидан белгиланган бошқа орган назорати остида ўталади.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Озодликни чеклаш, уни ўташ шартлари суд томонидан содир этилган қилмишнинг хусусияти ва жазони ўташдан бўйин товлашнинг олдини олишни инобатга олган ҳолда белгиланади.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
252. Жиноят кодекси 481-моддасининг 3-қисмига мувофиқ қўлланилаётган тақиқнинг (чеклашнинг) хусусиятларини ҳисобга олган ҳолда, суд маҳкумнинг зиммасига қуйидаги қушимча тақиқларни (чеклашларни) юклаши мумкин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
муайян жойларга бормаслик;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
оммавий ва бошқа тадбирлар ўтказишда иштирок этмаслик;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
муайян фаолият билан шуғулланмаслик;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
муайян буюмларга эга бўлмаслик ёки уларни ўзида сақламаслик;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
транспорт воситасини бошқармаслик;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
маҳкумларнинг назорат қилувчи органнинг розилигисиз яшаш жойини, иш ва (ёки) ўқиш жойини ўзгартирмаслик, тегишли маъмурий ҳудуддан ташқарига чиқмаслик;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
муайян шахслар билан алоқа ўрнатмаслик;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
алоқа воситаларидан, шу жумладан, Интернетдан фойдаланмаслик;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
алкоголли ичимликлар истеъмол қилмаслик.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Судлар шуни инобатга олишлари лозимки, мазкур тақиқлар (чеклашлар) ЖК 481-моддаси биринчи қисмида белгиланган мажбурий тақиқлар (чеклашлар)га қўшимча ҳисобланганлиги сабабли, уларни маҳкумнинг зиммасига юклатилиши суд ҳукмининг тавсиф қисмида асослантирилиши лозим. Шу муносабат билан маҳкумнинг шахси ва ишнинг бошқа ҳолатлари инобатга олинган ҳолда, ушбу қўшимча тақиқлар (чеклашлар) суд томонидан маҳкумга тўла ёки қисман юклатилиши мумкин.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
253. Жиноят кодекси 481-моддаси тўртинчи қисмига мувофиқ, суд озодликни чеклашга ҳукм қилинган шахснинг зиммасига ўзи етказган моддий ва маънавий зарарнинг ўрнини қоплаш, ишга ёки ўқишга жойлашиш мажбуриятларини, шунингдек унинг тузалишига кўмаклашувчи бошқа мажбуриятларни юклаши мумкин.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Ушбу мажбуриятларни юклаш асоси суд ҳукмининг тавсиф қисмида кўрсатилиши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
254. ЖКнинг 481-моддаси бешинчи қисмига мувофиқ, агар озодликни чеклашга ҳукм қилинган шахс жазони ўташ даврида ўзининг жиноий қилмишларини англаб етган, тузалиш йўлига қатъий ўтган, етказилган моддий ва маънавий зарарнинг ўрнини қоплаган бўлса, суд маҳкумга нисбатан илгари тайинланган тақиқларни (чеклашларни) тўлиқ ёки қисман бекор қилиши мумкин. Шуни назарда тутиш лозимки, қайд этилган асослар бўйича озодликни чеклашга ҳукм қилинган маҳкум ЖК 481-моддаси учинчи қисмига асосан суд томонидан унга юкланган қўшимча мажбурият (тақиқ)лардангина озод этилиши мумкин.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Жиноят-ижроия кодексининг 443-моддаси бешинчи қисмига мувофиқ маҳкумни унга юклатилган мажбурият (тақиқ)лардан тўлиқ ёки қисман озод этиш жазони ижро этиш идоралари тақдимномасига биноан суд томонидан ЖПК 541-моддасида белгиланган тартибда амалга оширилади.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
255. Маҳкум озодликни чеклаш тариқасидаги жазони ўташдан қасддан бўйин товлаган ёки суд томонидан зиммасига юкланган мажбуриятларни бажармаган тақдирда, суд озодликни чеклаш жазосининг ўталмай қолган муддатини ЖК 43-моддасида назарда тутилган бошқа турдаги жазо билан алмаштириши мумкин. Жазони ўташдан бўйин товлаш вақти ўталган жазо муддатига қўшиб ҳисобланмайди.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Жиноят-ижроия кодекси 444-моддасининг учинчи қисмига мувофиқ қуйидагилар озодликни чеклаш тариқасидаги жазони ўташдан қасддан бўйин товловчилар деб эътироф этилади;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
а) ўзига нисбатан суд томонидан белгиланган тақиқларни (чеклашларни) бузишга йўл қўйиб бўлмаслиги тўғрисида огоҳлантириш тарзида интизомий жазо қўлланилганидан кейин бир йил ичида жазони ўташ тартиби ва шартларини бузишга йўл қўйган маҳкум;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
б) ўзига нисбатан техник назорат воситаларидан фойдаланиш қоидаларини бузган маҳкум;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
в) яшаш жойидан яширинган, қаерда эканлиги уч суткадан ортиқ вақт ичида аниқланмаган маҳкум;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
г) яшаш жойидаги жазоларни ижро этиш инспекциясига белгиланган муддатдан уч суткадан ортиқ вақт мобайнида келмаган маҳкум.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
256. Озодликни чеклаш ҳарбий хизматчилар, чет эл фуқаролари, шунингдек Ўзбекистон Республикасида доимий яшаш жойига эга бўлмаган шахсларга нисбатан тайинланмайди»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
28-банддаги «тўртдан уч» сўзлари «учдан икки» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
38-банд «хизмат бўйича чеклаш, қамоқ» сўзларидан кейин «озодликни чеклаш» сўзлари билан тўлдирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
7. «Солиқлар ва бошқа мажбурий тўловларни тўлашдан бўйин товлаганлик учун жавобгарликка оид қонунчиликнинг судлар томонидан қўлланилиши тўғрисида»ги 2013 йил 31 майдаги 8-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
3-банднинг тўртинчи қисми қуйидаги мазмундаги 21-кичик хатбоши билан тўлдирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«21. Бюджетдан ташқари Умумтаълим мактаблари, касб-ҳунар коллежлари, академик лицейлар ва тиббиёт муассасаларини реконструкция қилиш, мукаммал таъмирлаш ва жиҳозлаш жамғармасига мажбурий ажратмалар»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
7-банднинг биринчи хатбошисидаги «ЖК бошқарув тартибига қарши жиноятлар (ЖК 205-209, 227, 228-моддалари)» сўзлари «тадбиркорлик фаолиятига тўсқинлик қилиш, қонунга хилоф равишда аралашиш билан боғлиқ жиноятлар ҳамда хўжалик юритувчи субъектларнинг ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларига тажовуз қиладиган бошқа жиноятлар (ЖК 19211-моддаси) ва бошқарув тартибига қарши жиноятлар (ЖК 205-209, 227, 228-моддалари)» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
11-банднинг туртинчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Давлат ҳокимияти ва бошқарув органлари, нодавлат тижорат ёки бошқа нодавлат ташкилотлари мансабдор шахсларининг солиқларни тўлашдан бўйин товлашда қасддан кўмаклашишга қаратилган ҳаракатлари жиноятда иштирокчилик сифатида ЖК 28-моддаси ҳамда ЖК 184-моддасининг тегишли қисми бўйича квалификация қилинади, агар айни пайтда улар ғараз ёки бошқа шахсий манфаатларни кўзлаган ёки шу мақсадларда жиноятларни яширишда кўмаклашган бўлсалар, давлат ҳокимияти ва бошқарув органлари мансабдор шахсларининг ҳаракатлари, шунингдек Жиноят кодексининг бошқарув тартибига қарши жиноятлар учун жавобгарликни назарда тутувчи тегишли моддалари (ЖК 205, 209, 210-моддалари) билан, нодавлат тижорат ёки бошқа нодавлат ташкилотлари мансабдор шахсларининг ҳаракатлари эса, Жиноят кодексининг тадбиркорлик фаолиятига тўсқинлик қилиш, қонунга хилоф равишда аралашиш билан боғлиқ жиноятлар ҳамда хўжалик юритувчи субъектларнинг ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларига тажовуз қилиш учун жавобгарликни назарда тутувчи моддалари (ЖК 1929, 19211, 228-моддалари) билан ҳам квалификация қилиниши лозим»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
қуйидаги мазмундаги 131-банд билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«131. Жиноят кодекси 184-моддаси бешинчи қисмига кўра, биринчи марта жиноят содир этган шахс, агар у солиқ текшируви материалларини кўриб чиқиш натижалари бўйича давлат солиқ хизмати органининг қарорини олган кундан эътиборан ўттиз кун ичида солиқлар ва бошқа мажбурий тўловлар, шу жумладан, пенялар ва бошқа молиявий санкциялар тарзида давлатга етказилган зарарнинг ўрнини тўлиқ қопласа, жавобгарликдан озод қилиниши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Тушунтирилсинки, ЖК 184-моддасида назарда тутилган жиноятни биринчи маротаба содир этган, шу жумладан, мазкур модда бўйича судланганлиги тугалланган ёки олиб ташланган шахс ушбу асосларга кўра жавобгарликдан озод этилиши лозим,
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Жиноят кодекси 184-моддаси бешинчи қисмига асосан жиноят ишини тугатиш масаласини муҳокама қилишда, ўттиз кунлик муддат ичида етказилган зарарни қоплаш масаласига (СК 36-моддаси), шунингдек унинг тўлиқ қопланганлиги фактини тасдиқловчи далиллар (тўлов топшириқномалар чипталар ва ш.ў.) мавжудлигига алоҳида эътибор қаратилиши лозим»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
қуйидаги мазмундаги 191,192,193-бандлар билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«191. Тушунтирилсинки, Ўзбекистон Республикасининг 2015 йил 20 августдаги «Ўзбекистон Республикасининг айрим қонун ҳужжатларига хусусий мулкни, тадбиркорлик субъектларини ишончли ҳимоя қилишни янада кучайтиришга, уларни жадал ривожлантириш йўлидаги тўсиқларни бартараф этишга қаратилган ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш тўғрисида»ги Қонунининг (бундан буён матнда — Қонун) 5-моддаси қуйидаги:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
жиноят ишлари суриштирув, дастлабки тергов органлари ва суднинг иш юритувида (биринчи, апелляция, кассация, назорат инстанцияларида) бўлган;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
судланганлик ҳолати тугалланмаган ёки олиб ташланмаган шахсларга нисбатан татбиқ этилади.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
192. Қонун кучга киргунга қадар, ЖК 184-моддасида назарда тутилган жиноятларни содир этган, ишлари суриштирув, дастлабки тергов органлари ва суднинг иш юритувида (биринчи, апелляция инстанцияларида) бўлган шахсларга нисбатан жиноят ишлари, ЖК 184-моддасининг бешинчи қисмида назарда тутилган ҳолатлар мавжуд бўлганда, ЖПК 84-моддаси биринчи қисми 8-банди тартибида тугатилиши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Жиноят кодекси 184-моддасида назарда тутилган жиноятни содир этганлиги учун жазо ўтаётган шахсларга нисбатан жиноят ишлари ҳам ЖК 184-моддасининг бешинчи қисмида назарда тутилган ҳолатлар мавжуд бўлганда, ЖПК 84-моддаси биринчи қисми 8-банди тартибида тугатилиши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Қонун амалга киритилгунга қадар ҳукм қилинган, бироқ, жазони ўтаб бўлмаган шахсларга нисбатан, шунингдек судланганлик ҳолати тугалланмаган ёки судланганлиги олиб ташланмаган шахсларга нисбатан суд қарорларини Қонунга мувофиқлаштириш масаласи Жиноят-процессуал кодексида белгиланган тартибда юқори инстанция суди томонидан кўриб чиқилади.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
193. Бир неча жиноят ёки бир неча ҳукм бўйича судланган шахсларга нисбатан суд қарорларини Қонунга мувофиқлаштиришда судлар шуни назарда тутишлари лозимки, ЖК 184-моддаси билан ҳукм қилинган шахслар жавобгарликдан озод қилинган ҳолларда, бир неча жиноят ёки бир неча ҳукм бўйича тайинланган узил-кесил жазо тури ва миқдорини қайта муҳокама қилишлари керак»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
8. «Тадбиркорлик фаолияти билан боғлиқ ишлар бўйича суд амалиётининг айрим масалалари тўғрисида»ги 2013 йил 11 декабрдаги 20-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
5-банднинг иккинчи — ўн биринчи бандлари қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Жумладан, Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекси (бундан буён матнда — МЖтК) XVII-бобида тадбиркорлик фаолиятига қонунга хилоф равишда аралашиш учун маъмурий жавобгарлик белгиланган. Шунда тадбиркорлик фаолиятига қонунга хилоф равишда аралашиш деганда қуйидагилар тушунилади:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
мулк ҳуқуқини қонунга хилоф равишда чеклаш ва (ёки) ундан маҳрум қилиш, хусусий мулкка тажовуз қилиш, номақбуллиги олдиндан аён бўлган шартларни мулкдорга мажбуран қабул қилдириш (МЖтК 2411-моддаси);
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
тадбиркорлик субъектларини пул маблағлари ҳамда бошқа моддий қимматликларни ажратиш билан боғлиқ ҳомийликка ва бошқа тадбирларга мажбурий жалб этиш (МЖтК 2414-моддаси);
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
лицензия ва рухсат этиш хусусиятига эга бошқа ҳужжатларни беришнинг белгиланган тартиби ҳамда муддатларини бузиш (МЖтК 2415-моддаси);
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
имтиёзлар ва преференцияларни қўллашни ғайриқонуний равишда рад этиш, қўлламаслик ёки қўллашга тўсқинлик қилиш (МЖтК 2416-моддаси);
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
иш ҳақи, нафақалар, стипендиялар ва уларга тенглаштирилган ўзга тўловларни тўлаш учун пул маблағлари беришни асоссиз равишда кечиктириш (МЖтК 2417-моддаси);
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
тадбиркорлик субъектларига давлат хизматлари кўрсатишнинг қонун ҳужжатларида белгиланган тартиби ва муддатларини бузиш (МЖтК 2419-моддаси);
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
давлат хизмати кўрсатишни ғайриқонуний равишда рад этиш ёхуд уни кўрсатишдан бўйин товлаш (МЖтК 2419-моддаси);
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
қонун ҳужжатларида назарда тутилмаган статистика ва бошқа ҳисоботни, шунингдек қонун ҳужжатларида назарда тутилган ҳисоботни тақдим этишнинг белгиланган муддатлари ва тартибига зид равишда талаб қилиб олиш (МЖтК 24110);
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
олиб қўйилаётган ер участкасидаги тадбиркорлик субъектларига тегишли биноларни, бошқа иморатларни, иншоотларни ёки дов-дарахтларни зарарнинг ўрнини мазкур мол-мулкнинг бозор қиймати бўйича олдиндан ва тўлиқ қопламаган ҳолда бузиб ташлаш (МЖтК 24111);
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Хўжалик субъектлар фаолиятига қонунга хилоф равишда аралашишга (хўжалик субъектлар фаолиятини қасддан текшириш ташаббуси билан чиқиш ва (ёки) ўтказиш; хўжалик субъектларининг фаолиятини ва (ёки) уларнинг банклардаги ҳисобварақлари бўйича операцияларни тўхтатиб туриш; қонун ҳужжатларида назарда тутилмаган ҳолларда хўжалик субъектларининг ҳисобварақларида пул маблағлари мавжудлиги тўғрисидаги ахборотни талаб қилиб олиш) йўл қўйган мансабдор шахслар МЖтК XVII-бобининг тегишли моддалари билан жавобгарликка тортилишлари лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Тадбиркорлик фаолиятига тўсқинлик қилиш, қонунга хилоф равишда аралашишга қаратилган шундай ҳаракатларни маъмурий жазо қўлланилганидан кейин содир этган мансабдор шахслар жиноий жавобгарликка тортилишлари лозим (ЖК 1921 — 1928-моддалари);
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
8-банднинг иккинчи — тўртинчи хатбошиларн қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Тадбиркорлик фаолиятини давлат рўйхатидан ўтмасдан анча миқдорда (МЖтК 176-моддаси иккинчи қисми), шу жумладан, бир неча марта кўп миқдорда (МЖтК 176-моддаси учинчи қисми) назорат қилинмайдиган даромад олган ҳолда амалга оширганлик учун маъмурий жавобгарлик белгиланган.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Жиноят кодекси 188-моддаси бўйича жиноий жавобгарлик, фақатгина шахс тадбиркорлик фаолиятини давлат рўйхатидан ўтказмасдан жуда кўп миқдорда назорат қилинмайдиган даромад олган ҳолдагина юзага келади. Бунда жиноий жавобгарлик шахс муқаддам шундай ҳаракатлар учун маъмурий жавобгарликка тортилган ёки тортилмаганлигидан қатъи назар, келиб чиқади»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
қуйидаги мазмундаги 133,134,135-бандлар билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«133. Дастлабки тергов органлари ва судлар Жиноят кодексининг 13-моддасида назарда тутилган ижтимоий хавфли қилмиш содир этган шахснинг аҳволини яхшилайдиган қонун орқага қайтиш кучига эга эканлиги ҳақидаги талабларни оғишмай бажаришлари лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Тушунтирилсинки, Ўзбекистон Республикасининг 2015 йил 20 августдаги «Ўзбекистон Республикасининг айрим қонун ҳужжатларига хусусий мулкни, тадбиркорлик субъектларини ишончли ҳимоя қилишни янада кучайтиришга, уларни жадал ривожлантириш йўлидаги тўсиқларни бартараф этишга қаратилган ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш тўғрисида»ги Қонунининг (бундан буён матнда — Қонун) 5-моддаси қуйидаги:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
жиноят ишлари суриштирув, дастлабки тергов органлари ва суднинг иш юритувида (биринчи, апелляция, кассация, назорат инстанцияларида) бўлган;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
судланганлик ҳолати тугалланмаган ёки олиб ташланмаган шахсларга нисбатан татбиқ этилади.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
134. Қонун кучга киргунга қадар Жиноят кодекси 188, 189-моддалари биринчи ёки иккинчи қисмида назарда тутилган жиноятларни содир этган, ишлари суриштирув, дастлабки тергов органлари ва суднинг иш юритувида (биринчи, апелляция инстанцияларида) бўлган шахсларга нисбатан жиноят ишлари Жиноят-процессуал кодекси 83-моддаси 2-бандига асосан тугатилиши, мазкур шахслар эса, Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекснинг 36-моддасида назарда тутилган муддатларга риоя этган ҳолда маъмурий жавобгарликка тортилиши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Жиноят кодекси 188, 189-моддалари биринчи ёки иккинчи қисмида назарда тутилган жиноятларни содир этганлиги учун жазо ўтаётган шахсларга нисбатан жиноят ишлари Жиноят-процессуал кодекси 83-моддаси 2-бандига асосан тугатилиши, мазкур шахслар эса, жавобгарликдан умуман озод қилиниши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Қонун амалга киритилгунга қадар ҳукм қилинган, бироқ жазони ўтаб бўлмаган шахсларга нисбатан, шунингдек судланганлик ҳолати тугалланмаган ёки судланганлиги олиб ташланмаган шахсларга нисбатан суд қарорларини Қонунга мувофиқлаштириш масаласи Жиноят-процессуал кодексида белгиланган тартибда юқори инстанция суди томонидан кўриб чиқилади.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
135. Бир неча жиноят ёки бир неча ҳукм бўйича судланган шахсларга нисбатан суд қарорларини Қонунга мувофиқлаштиришда судлар шуни назарда тутишлари лозимки, Жиноят кодекси 188, 189-моддалари биринчи ёки иккинчи қисми билан ҳукм қилинган шахслар жавобгарликдан озод қилинган ҳолларда, бир неча жиноят ёки бир неча ҳукм бўйича тайинланган узил-кесил жазо тури ва миқдорини қайта муҳокама қилишлари керак».
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
II. Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг фуқаролик ишлари бўйича қуйидаги қарорларига ўзгартириш ва қўшимчалар киритилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
1. «Фуқаролик ҳолати далолатномалари ёзувларидаги хатоликларни белгилашни тартибга солувчи қонунчиликни судлар томонидан қўлланиши ҳақида»ги 1992 йил 13 ноябрдаги 5а-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 1-банди охирги хатбошиси қуйидаги таҳририда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Манфаатдор шахслар ўртасида ҳуқуқ тўғрисида низо бўлса, ариза даъво ишини юритиш тартибида кўрилади»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 1-банди охирги хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«При наличии спора о праве между заинтересованными лицами заявление рассматривается в порядке искового производства»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
2. «Фуқаролик процессуал қонун ҳужжатлари айрим нормаларининг судлар томонидан қўлланилиши ҳақида»ги 2003 йил 19 декабрдаги 19-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 10-банди иккинчи қисми қуйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Агар аризада ёки суд томонидан битта иш юритувига бирлаштирилган бир қанча талаблар ҳамда судда кўришга тайёрлаш ва кўриш юзасидан баъзилари бўйича умумий, баъзилари бўйича эса, қисқартирилган муддатлар белгиланган бўлса, фуқаролик иши судда кўришга тайёрлаб бўлинган кундан эътиборан бир ойдан, ўта мураккаб ишлар бўйича, судьянинг асослантирилган ажримига кўра, икки ойдан кечиктирилмай кўрилиши лозим»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 10-банди иккинчи қисми қуйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Если в заявлении или судом в одном производстве соединены несколько требований, для одних из которых установлен общий, а для других сокращенный срок подготовки и рассмотрения дела, то гражданское дело подлежит рассмотрению со дня окончания подготовки в срок не позднее одного месяца, по делам особой сложности на основании обоснованного определения суда не позже двух месяцев»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
34 — 36-бандлари чиқарилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
3. «Уй-жой низолари бўйича суд амалиёти хақида»ги 2001 йил 14 сентябрдаги 22-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 8-банди қуйидаги таҳрирда баён қилинсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Ер участкалари давлат ёки жамият эҳтиёжлари учун олиб қўйилиши муносабати билан фуқаролар мулкида бўлган уйлар (квартиралар) бузилган тақдирда, мазкур фуқароларга, уларнинг оила аъзоларига, шунингдек ушбу уйларда (квартираларда) доимий яшаётган фуқароларга уларнинг танлови бўйича ва тарафлар келишувига кўра, уй-жой майдонининг ижтимоий нормасидан кам бўлмаган саҳндаги, барча қулайликлари бўлган, аввалгисига тенг қимматли бошқа турар жой мулк қилиб берилади ҳамда дов-дарахтларнинг бозор қиймати тўланади ёхуд бузилаётган уй (квартира), бошқа иморатлар, иншоотлар ва дов-дарахтларнинг бозор қиймати, шунингдек ер участкасига бўлган ҳуқуқнинг бозор қиймати тўлиқ ҳажмда тўланади. Бузилаётган уйнинг (квартиранинг) ёки ер участкасига бўлган ҳуқуқнинг бозор қиймати берилаётган уй-жойнинг ёки ер участкасига бўлган ҳуқуқнинг бозор қийматидан ортиқ бўлган тақдирда, бу фарқ мулкдорга компенсация қилиниши лозим, берилаётган уй-жойнинг ёки ер участкасига бўлган ҳуқуқнинг бозор қиймати бузилаётган уйнинг (квартиранинг) ёки ер участкасига бўлган ҳуқуқнинг бозор қийматидан ортиқ бўлган тақдирда эса, бу фарқ уй-жой берилган ёки ер участкасига бўлган ҳуқуқ берилган пайтдан эътиборан беш йил ичида мулкдор томонидан компенсация қилиниши лозим»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 8-банди қуйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«В случае сноса находящихся в собственности граждан жилых домов (квартир) в связи с изъятием земельных участков для государственных или общественных нужд указанным гражданам, членам их семей, а также гражданам, постоянно проживающим в этих домах (квартирах), по их выбору и по соглашению сторон предоставляется в собственность другое равноценное благоустроенное жилое помещение площадью не ниже социальной нормы площади жилья и выплачивается рыночная стоимость насаждений либо выплачивается рыночная стоимость сносимых жилого дома (квартиры), иных строений, сооружений и насаждений, а также рыночная стоимость права на земельный участок в полном объеме. В случае превышения рыночной стоимости сносимого дома (квартиры) или права на земельный участок рыночной стоимости предоставляемого жилья или права на земельный участок, разница подлежит компенсации собственнику, а в случае превышения рыночной стоимости предоставляемого жилья или права на земельный участок рыночной стоимости сносимого дома (квартиры) или права на земельный участок, разница подлежит компенсации собственником в течение пяти лет с момента предоставления жилья или права на земельный участок»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
4. «Маънавий зарарни қоплаш ҳақидаги қонунларни қўллашнинг айрим масалалари тўғрисида»ги 2000 йил 28 апрелдаги 7-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 1-бандидаги «Автомобиль тўғрисида»ги сўзлар «Автомобиль транспорти тўғрисида»ги сўзлар билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек ва рус тилидаги матнларидан 12-банд чиқарилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 16-банди биринчи қисми қуйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Маънавий ва жисмоний азобларни қўллаш ҳақидаги даъво аризаларни қабул қилиш ва ишларни кўришда, маънавий зарар пул билан қоплансада, номулкий зарар эканлигини ҳисобга олиш лозим, Шуни ҳисобга олган ҳолда, Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 1994 йил 3 ноябрдаги 533-сонли қарори билан тасдиқланган «Давлат божи ставкалари»нинг 1-моддасининг «д» бандига биноан мулкка оид бўлмаган даъво аризалардан ундириладиган миқдорда давлат божи ундирилиши лозим»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 16-банди биринчи қисми куйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«При принятии и рассмотрении исковых заявлений о компенсации физических и нравственных страданий необходимо учитывать, что моральный вред является вредом неимущественного характера, несмотря на то, что компенсируется в денежной форме. Учитывая это, государственная пошлина должна взиматься на основании п. «д» ст. 1 постановления Кабинета Министров Республики Узбекистан от 3 ноября 1994 года за № 533 «О ставках государственной пошлины» как с исковых заявлений неимущественного характера»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
5. «Фуқароларнинг суд ишларига доир мурожаатларини кўриб чиқиш амалиёти ҳақида»ги 1998 йил 28 декабрдаги 31-сонли карори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 10-банди иккинчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Фуқаролик-процессуал кодексининг 310-моддасига биноан фуқаролик ишлари бўйича суднинг қарори қонуний, асосли ва адолатли эканлигини текшириш ҳақида мурожаат қилиш ҳуқуқига ишда иштирок этувчи шахслар — тарафлар, учинчи шахслар, уларнинг вакиллари ва суд процесси иштирокчилари, шунингдек ишда иштирок этишга жалб қилинмаган, аммо ҳуқуқ ва мажбуриятлари ҳақидаги масала суд томонидан ҳал этилган шахслар ҳақли (ФПКнинг 33-моддаси)»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 10-банди иккинчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Согласно статье 310 Гражданско-процессуального кодекса правом обращения о проверке законности, обоснованности и справедливости судебного решения по гражданским делам обладают лишь участвующие в деле лица — стороны, третьи лица, их представители и участники судебного процесса, а также лица, не привлеченные к участию в деле, о правах и обязанностях которых суд разрешил вопрос (ст. 33 ГПК)»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
6. «Фуқаролик ишлари бўйича экспертиза тайинлаш, ўтказиш ва эксперт хулосасига баҳо беришда суд амалиётида келиб чиқадиган айрим масалалар ҳақида»ги 2008 йил 12 декабрдаги 24-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 3-банди биринчи қисмидаги «Судлар экспертиза тайинлаш ва ўтказиш масаласини ҳал этишда Ўзбекистон Республикаси Конституциясига, ФПК» сўзларидан кейин «Суд экспертизаси тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси Қонуни» сўзлари билан тўлдирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 3-банди биринчи қисмидаги «При рассмотрении вопроса о назначении и производстве экспертизы судам следует руководствоваться нормами Конституции, ГПК» сўзларидан кейин «Закона Республики Узбекистан «О судебной экспертизе» сўзлари билан тўлдирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 17-банд қуйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«ФПК 194-моддасининг 2-қисмига кўра, эксперт (экспертлар комиссияси) хулосаси асослантирилмаганда ёки унинг тўғрилигига шубҳа туғилганда ёхуд унга асос қилиб олинган далиллар ишончли эмас деб топилганда ёки экспертизани ўтказишнинг процессуал қоидалари жиддий бузилганда қайта экспертиза тайинланади. Судлар шуни назарда тутишлари лозимки, бир неча экспертларнинг хулосалари бир-бирига зидлиги деганда экспертлар комиссиясининг хулосаларидаги тафовут (қарама-қаршилик, жиддий фарқ) тушунилади.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Қайта экспертиза муқаддам хулоса берилган объектларга нисбатан суд томонидан аввал қўйилган саволлар юзасидан тайинланади, бироқ уни ўтказиш бошқа экспертга (ёки экспертлар комиссиясига) топширилиши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Қайта экспертизани ўтказиш эксперт (ёки экспертлар комиссияси) хулосасига асос қилиб олинган далиллар ҳақиқий эмас деб тан олинган ёки экспертиза ўтказишнинг процессуал қоидалари жиддий бузилган тақдирда ҳам тайинланиши мумкин.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Эксперт (ёки экспертлар комиссияси) хулосаси ишнинг ҳақиқий ҳолатларига зид бўлса ёки ишни кўриш вақтида эксперт (ёки экспертлар комиссияси) хулосасига таъсир кўрсатиши мумкин бўлган янги ҳолатлар аниқланса, суд томонидан қайта экспертиза тайинланиши мумкин.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Суд эксперт (ёки экспертлар комиссияси) хулосаларига қўшилмаса, қайта экспертиза тайинлаш мажбурий эмас. Ушбу масалани ҳал этаётганда экспертиза предмети бўлган ҳолатларга доир ишда бошқа далилларнинг мавжудлиги, шунингдек такрорий экспертиза ўтказишнинг амалий имкониятлари ҳисобга олиниши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Иш бўйича тарафларнинг эксперт (ёки экспертлар комиссияси) хулосасига қўшилмаслиги, мутаҳасис фикри мавжудлиги ва бошқа важлар қайта экспертиза ўтказиш учун асос бўла олмайди.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Қайта экспертиза хулосасида экспертнинг (ёки экспертлар комиссиясининг) олдинги экспертиза хулосасининг тўғрилиги ёки нотўғрилиги ҳақидаги хулосаси қайси маълумотларга асосланганлиги кўрсатилиши шарт»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 17-банди қуйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Согласно части 2 статьи 194 ГПК, повторная экспертиза назначается в случае, когда заключение эксперта (комиссии экспертов) необоснованно или его правильность вызывает сомнения либо признаны недостоверными доказательства, положенные в его основу, или были существенно нарушены процессуальные правила производства экспертизы. Судам следует иметь в виду, что под противоречием между заключениями нескольких экспертов следует понимать расхождение (противоречие, серьезное различие) в выводах комиссии экспертов.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Повторная экспертиза назначается судом по ранее поставленным судом вопросам, в отношении тех же объектов, по которым ранее давалось заключение, однако производство ее должно быть назначено другому эксперту (либо комиссии экспертов).
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Производство повторной экспертизы возможно также и в случае признания недостоверными доказательств, положенных в основу заключения эксперта (комиссии экспертов), либо существенного нарушения процессуальных правил производства экспертизы.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Повторная экспертиза может быть назначена судом, если выводы эксперта (комиссии экспертов) противоречат фактическим обстоятельствам дела или если во время судебного разбирательства установлены новые данные, которые могут повлиять на выводы эксперта (комиссии экспертов).
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
При несогласии суда с выводами эксперта (комиссии экспертов) назначение повторной экспертизы не является обязательным. При решении этого вопроса следует учитывать наличие в деле иных доказательств по обстоятельствам, являющимся предметом экспертизы, а также практическую возможность проведения повторной экспертизы.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Несогласие сторон по делу с заключением эксперта (комиссии экспертов), наличие мнений специалистов и другие мотивы не могут служить основанием для проведения повторной экспертизы.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
В заключении повторной экспертизы должно быть указано, на основании каких данных исследования эксперт (комиссия экспертов) пришел к выводу о подтверждении правильности либо ошибочности предыдущего заключения
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
7. «Фуқаролик ишлари бўйича суд ҳаражатларини ундириш амалиёти тўғрисида»ги 2009 йил 24 ноябрдаги 14-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 4-бандидаги «Фуқаролик процессуал кодексининг» сўзларидан кейин «(кейинги ўринларда — ФПК)» сўзлари билан тўлдирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 4-бандидаги «Гражданского процессуального кодекса» сўзларидан кейин «(далее — ГПК)» сўзлари билан тўлдирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 12-банди биринчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Давлат божини қайтариш ФПКнинг 108 ва СКнинг 342-моддаларида кўрсатилган асосларга мувофиқ амалга оширилади. Бож қонунда талаб қилинганидан ортиқча миқдорда тўланган бўлса, шу ортиқча тўланган қисми қайтарилади. Қонунда қайд этилган бошқа ҳолларда бож тўлиқ миқдорда қайтарилиши лозим»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 12-банди биринчи хатбошиси қуйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Возврат государственной пошлины производится по основаниям, перечисленным в статьях 108 ГПК и 342 НК. Пошлина, внесенная в большем размере, чем это требуется по закону, возвращается в части излишне уплаченной суммы. В остальных указанных в законе случаях пошлина подлежит возврату в полном объеме»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
8. «Вакилликка доир фуқаролик процессуал қонунчилиги нормаларининг судлар томонидан қўлланилиши тўғрисида»ги 2010 йил 14 майдаги 05-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 14-банди қуйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Судларга тушунтирилсинки, ишга киришиш учун ҳуқуқ берувчи ҳужжатлар шартнома бўйича вакилларга процесс иштирокчисининг фақат умумий ҳуқуқларини (ФПК 34-моддаси) бериб, уларга қуйидагилар киради: иш материаллари билан танишиш, улардан кўчирмалар олиш, нусхалар кўчириш, раддия бериш тўғрисида арз қилиш, далиллар тақдим этиш, далилларни текширишда иштирок этиш, ишда иштирок этувчи бошқа шахсларга ва одил судловни амалга оширишга кўмаклашаётган шахсларга саволлар бериш, аризалар бериш, илтимосномалар тақдим этиш, судга оғзаки ва ёзма тушунтиришлар бериш, ишни судда кўриш давомида туғиладиган ҳамма масалалар бўйича ўзларининг важларини баён қилиш, бошқа шахсларнинг арзлари, илтимосномалари, важларига қарши эътироз билдириш, суднинг ҳал қилув қарори, ажрими, қарори ва буйруғи устидан шикоят қилиш, суд чиқарган ҳал қилув қарори, ажрим, қарор ва буйруқнинг мажбурий ижросини талаб қилиш, суд ижрочисининг ҳаракатлари вақтида ҳозир бўлиш ва ўз ҳуқуқларини амалга ошириш.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Ишда иштирок этувчи шахслар ушбу Кодексда назарда тутилган бошқа процессуал ҳуқуқлардан ҳам фойдаланадилар»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 14-банди қуйидаги таҳрирда баён қилинсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Разъяснить судам, что документы, предоставляющие право на вступление в дело, наделяют договорных представителей лишь общими правами участника процесса (статья 34 ГПК), к которым относятся нижеследующие: знакомиться с материалами дела, делать из них выписки, снимать копии, заявлять отводы, представлять доказательства, участвовать в исследовании доказательств, задавать вопросы другим лицам, участвующим в деле, и лицам, содействующим осуществлению правосудия, делать заявления, заявлять ходатайства, давать устные и письменные объяснения суду, излагать свои доводы по всем возникающим в ходе судебного разбирательства вопросам, возражать против заявлений, ходатайств, доводов других лиц, обжаловать решения, определения, постановления и приказы суда, требовать принудительного исполнения решения, определения, постановления и приказа суда, присутствовать и реализовать свои права при действиях судебного исполнителя.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Лица, участвующие в деле, пользуются и другими процессуальными правами, предусмотренными в данном Кодексе»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
9. «Юридик аҳамиятга эга бўлган фактларни белгилаш ҳақидаги ишлар бўйича суд амалиёти тўғрисида»ги 1991 йил 20 декабрдаги 5-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 17-банди бешинчи хатбошисидаги «в него вкралась» сўзлари «допущена» сўзлари билан алмаштирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
10. «Ер кодексини татбиқ қилишда суд амалиётида вужудга келадиган айрим масалалар тўғрисида»ги 2006 йил 3 февралдаги 3-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек ва рус тилидаги матнларидан 7-банд чиқарилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
11. «Фуқароларнинг ҳуқуқлари ва эркинликларини бузадиган хатти-ҳаракатлар ва қарорлар устидан келтирилган шикоятларни судларда кўриш амалиёти тўғрисида»ги 1996 йил 19 июлдаги 18-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 6-банди 3-хатбошиси «кўчмас мулкка нисбатан ҳуқуқларни давлат рўйхатига олишни рад этиш» сўзлари билан тўлдирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 6-банди 3-хатбошиси «отказ в государственной регистрации прав на недвижимое имущество» сўзлари билан тўлдирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 6-банди 4-хатбошисидан «акциядорлик жамиятлари» сўзлари чиқарилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 6-банди 4-хатбошисидан «акционерных обществ» сўзлари чиқарилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 6-банди қуйидаги мазмундаги 5-хатбоши билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Юридик ва жисмоний шахсларнинг кўчмас мулкка бўлган ҳуқуқларини давлат рўйхатидан ўтказиш рад этилган тақдирда, давлат рўйхатидан ўтказувчи органнинг қарори юзасидан суд тартибида шикоят қилиш билан боғлиқ ишларни кўришда Вазирлар Маҳкамасининг 2014 йил 7 январдаги 1-сонли қарори 1-иловасига мувофиқ «Кўчмас мулкка бўлган ҳуқуқларни ва у ҳақда тузилган битимларни давлат рўйхатидан ўтказиш тартиби тўғрисида низом» талабларидан келиб чиқиб, ҳал қилиш лозим»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 6-банди қуйидагн мазмундаги 5-хатбоши билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«При рассмотрении дел, связанных с жалобами на решения органа, проводящего государственную регистрацию, об отказе в государственной регистрации прав физических и юридических лиц на недвижимое имущество, необходимо исходить из требований приложения №1 «Положения о порядке государственной регистрации прав на недвижимое имущество и сделок с ними»утвержденного Постановлением Кабинета Министров от 07.01.2014 года №1»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 12-банди «Суд давлат бошқаруви органлари ва мансабдор шахсларнинг жисмоний шахсларнинг ҳуқуқларини бузувчи хатти-ҳаракатлари устидан шикоятлар бўйича ҳал қилув қарорини қабул қилганда, айбдор тарафдан Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 03.11.1994 йилдаги «Давлат божи ставкалари ҳақида»ги 533-сонли қарорининг 1-моддаси «б»-бандида кўрсатилган миқдорда давлат божини ундиради» сўзлари билан тўлдирилсин»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 12-банди «Суд при вынесении решения по жалобам на неправомерные действия органов государственного управления и должностных лиц, нарушающих права физических лиц, взыскивает с виновной стороны государственную пошлину в размере, указанном в п. «б» ст. 1 постановления Кабинета Министров Республики Узбекистан от 03.11.1994 года № 533 «О ставках государственной пошлины» сўзлари билан тўлдирилсин»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
12. «Болалар тарбияси билан боғлиқ низоларни ҳал қилишда судлар томонидан қонунларни қўллаш амалиёти тўғрисида»ги 1998 йил 11 сентябдаги 23-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни 7-банди 3-хатбошисидан кейин қуйидаги мазмундаги хатбошилар билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Суд мазкур туркумдаги ишларни судда кўришга тайёрлаш, низони ҳал қилишда аҳамиятга эга ва тарафлар томонидан исботланиши лозим бўлган ҳолатларни аниқлаши керак, бунда асосий эътиборни айнан боланинг ота-онаси ёхуд бошқа тарбиялайдиган шахсларнинг шахсий хусусиятларига, шунингдек бола билан шу шахслар ўртасидаги ўзаро муносабатларга қаратиш керак. Бундай ишлар, фарзандни тарбиясига беришни талаб қилаётган шахсларнинг васийлик ва ҳомийлик органи томонидан тегишли тартибда тузилган ва тасдиқланган турмуш шароитларини текшириш хулосаларини олгандан сўнг кўришга тайинланади.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Суд мазкур масала юзасидан низони мазмунан кўраётганда ота-онанинг ҳуқуқлари тенглиги тамойили ва бола манфаатларида турли хил ҳолатларни инобатга олади. Заруратга қараб, суд томонидан суд-психологик экспертизаси тайинланиши лозим, бундай экспертиза ота-оналар (улардан бири)га нисбатан, аҳволни психологик таҳлил қилиш (оилавий можаро) бўйича ҳам ўтказилиши мумкин. Бироқ суд экспертизасининг хулосаси, васийлик ва ҳомийлик органининг хулосаси ҳам далиллардан бири бўлиб, ишдаги бошқа далиллар йиғиндиси билан биргаликда суд томонидан баҳоланиши лозимлигини эътиборга олиши керак.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Боладан алоҳида яшаётган ота-онанинг ҳуқуқидан келиб чиққан ҳолда у билан кўришишда, шунингдек вояга етмаганнинг шу ота-она билан кўришиш ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилиш заруратидан келиб чиқиб, суд ҳар бир аниқ ишнинг ҳолатларини инобатга олиб ҳал қилув қарорининг хулоса қисмида кўрилиш тартибини (вақти, жойи, кўришиш давомийлиги ва ҳ.к) баён этиши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Бола билан ота-онанинг кўришиш тартибини белгилашда боланинг жисмоний ва руҳий соғлиғи, унинг ахлоқий камолотига таъсир қиладиган ҳолатлар, боланинг ёши ва соғлиғининг ҳолати, боланинг ота (она)га боғлиқлиги ва бошқа ҳолатлар инобатга олинади, Белгиланган кўришиш тартиби боланинг манфаатига жавоб бериши ва ижро этиш имконияти мавжуд бўлиши лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Истисно ҳолларда, боладан алоҳида яшаётган ота-онанинг бола билан кўришиши унга зарар етказиши мумкин бўлса, суд Ўзбекистон Республикаси Оила кодексининг 75-моддаси 2-қисмига мувофиқ, ота-онанинг ҳуқуқини амалга оширишда ота-она болаларнинг жисмоний ва руҳий соғлиғига, ахлоқий камолотига зарар етказишга ҳақли эмаслигидан келиб чиқиб, суд ота-онанинг бола билан кўришиш тартибини белгилаш ҳақидаги даъвосини, қабул қилинган қарорда асослантирган ҳолда рад қилишга ҳақли»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни 7-банди 3-хатбошисидан кейин қуйидаги мазмундаги хатбошилар билан тўлдирилсин;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«При подготовке дел данной категории к судебному разбирательству, суду необходимо определить обстоятельства, имеющие значение для разрешения спора и подлежащие доказыванию сторонами, обратив особое внимание на личные качества родителей либо иных лиц, воспитывающих ребенка, а также сложившиеся взаимоотношения этих лиц с ребенком. Такие дела назначаются к рассмотрению в судебном заседании только после получения составленных и утвержденных в установленном порядке актов органов опеки и попечительства об обследовании условий жизни лиц, претендующих на воспитание ребенка.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Суд, рассматривая по существу спор по данному вопросу, принимает во внимание в интересах ребенка различные обстоятельства с учетом соблюдения принципа равенства родительских прав обоих родителей. При необходимости судом должна быть назначена судебно-психологическая экспертиза, такая экспертиза может проводиться в отношении родителей (одного из них), а также по психологическому анализу ситуации (семейного конфликта). Однако, следует иметь в виду, что заключение судебнопсихологической экспертизы и заключение органа опеки и попечительства, являясь лишь одним из доказательств, должно быть оценено судом в совокупности с другими имеющимися в деле доказательствами.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Исходя из права родителя, проживающего отдельно от ребенка, на общение с ним, а также из необходимости защиты прав и интересов несовершеннолетнего на общение с этим родителем, суду, принимая во внимание обстоятельства по каждому конкретному делу, следует изложить в резолютивной части решения порядок общения (время, место, продолжительность общения и т.п.).
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
При определении порядка общения родителя с ребенком принимаются во внимание физическое и психическое здоровье ребенка, обстоятельства, влияющие на его нравственное развитие, возраст ребенка и состояние его здоровья, привязанность ребенка к родителям и другие обстоятельства.Установленный порядок общения должен отвечать интересам ребенка и быть исполнимым.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
В исключительных случаях, если общение ребенка с отдельно проживающим родителем может нанести ему вред, суд на основании п. 2 ст. 75 СК РУ, исходя из того, что при осуществлении родительских прав родители не вправе причинять вред физическому и психическому здоровью детей и их нравственному развитию, вправе отказать в иске родителей об определении порядка общения с ребенком, обосновав его в принимаемом решении»;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
13. Судлар томонидан меҳнат шартномаси (контракти)ни бекор қилишни тартибга солувчи қонунларнинг қўлланилиши ҳақида»ги 1998 йил 17 апрелдаги 12-сонли қарори:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
ўзбек тилидаги матни қуйидаги 401-банд билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Ходимнинг пенсия ёшига тўлганлиги, қонун ҳужжатларига мувофиқ ёшга доир давлат пенсиясини олиш ҳуқуқи мавжуд бўлганда, иш берувчининг ташаббуси билан меҳнат шартномасини Ўзбекистон Республикаси Меҳнат кодексининг 100-моддаси 2-қисми 7-бандига мувофиқ бекор қилинишига йўл қўйилади.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Судлар ушбу туркумдаги ишларни кўришда иш берувчи меҳнат шартномасини бекор қилиш нияти ҳақида ходимнинг пенсия ёшига тўлганлиги муносабати билан меҳнат шартномаси бекор қилинганда камида икки ой олдин ёзма равишда огоҳлантирилганлигини текширишлари керак.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Судлар ушбу тоифадаги ишларни кўришда ходимнинг пенсия ёшига тўлганлиги, қонун ҳужжатларига мувофиқ ёшга доир пенсиясини олиш ҳуқуқи мавжудлигига эътибор қаратишлари лозим.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Ўзбекистон Республикасининг «Фуқароларнинг давлат пенсия таъминоти тўғрисида»ги Қонунининг 7-моддасига биноан, ёшга доир пенсия олиш ҳуқуқига: эркаклар — 60 ёшга тўлганда ва иш стажлари камида 25 йил бўлган тақдирда; аёллар — 55 ёшга тўлганда ва иш стажлари камида 20 йил бўлган тақдирда эга бўладилар».
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
рус тилидаги матни қуйидаги 401-банд билан тўлдирилсин:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
«Прекращение трудового договора по инициативе работодателя на основании п. 7 ч.2 ст. 100 Трудового кодекса допускается при достижении работником пенсионного возраста при наличии права на получение государственной пенсии по возрасту в соответствии с законодательством.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Суды при рассмотрении данных категорий дел должны проверять соблюдение работодателем предупреждения работника в письменной форме о намерении прекращения трудового договора в связи с достижением работником пенсионного возраста не менее чем за два месяца.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Суды при рассмотрении данных категорий дел должны обратить внимание на достижение работником пенсионного возраста при наличии права на получение государственной пенсии по возрасту в соответствии с законодательством.
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
В соответствии со ст. 7 Закона Республики Узбекистан «О государственном пенсионном обеспечении граждан» право на получение пенсии по возрасту имеют:
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
мужчины — по достижении 60 лет и при стаже работы не менее 25 лет;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
женщины — по достижении 55 лет и при стаже работы не менее 20 лет;
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Олий суд раиси Ш. ГАЗИЕВ
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Пленум котиби, Олий суд судьяси Д. КАМИЛОВ
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
Тошкент ш.,
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
2015 йил 13 ноябрь,
Hujjatga taklif yuborishAudioni tinglashHujjat elementidan havola olish
18-сон