30.03.2021 йилдаги 0010-21-сон
ONLINE TRANSLATE
Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирининг қарори, 30.03.2021 йилдаги 0010-21-сон
Date of entry into force
30.03.2021
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ўзбекистон Республикаси бош давлат Санитария врачининг
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
қарори
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
COVID-19 инфекциясини даволашга мослаштирилган тиббиёт ташкилотлари ичида инфекцияларни олдини олиш бўйича санитария қоидалари, нормалари ва гигиена нормативлари
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
[Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлиги томонидан 2021 йил 30 мартда ҳисобга олинди, ҳисоб рақами 8-сон]
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ушбу санитария қоидалари, нормалари ва гигиена нормативлари (кейинги ўринларда — санитария қоидалари) COVID–19 инфекциясини даволашга мослаштирилган тиббиёт ташкилотлари ва саралаш пунктлари ичида инфекцияларни олдини олиш бўйича санитария-гигиена ва эпидемияга қарши чора-тадбирларни белгилайди.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1-боб. Умумий талаблар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. Ушбу санитария қоидалари Ўзбекистон Республикаси ҳудудидаги ташкилий-ҳуқуқий ва мулкчилик шаклидан қатъий назар COVID-19 инфекцияси даволашга мослаштирилган барча тиббиёт ташкилотларига нисбатан татбиқ этилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. COVID-19 инфекциясини даволашга мўлжалланган даволаш-профилактика муассасаларида назорат ишлари ушбу санитария қоидалари асосида олиб борилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. Тиббиёт ташкилоти томонидан COVID-19 инфекциясининг тарқалишига қарши курашиш учун қуйидаги профилактик тадбирлар олиб борилади:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
касалликни тиббиёт ходимлари орасида шифохона ичида тарқалишини олдини олиш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
тиббиёт ташкилотида санитария гигиена ва эпидемияга қарши чора тадбирларни тўлиқ ҳамда сифатли амалга оширилиши назоратини амалга ошириш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
атроф-муҳит ва муҳандислик-техник тизимлар ҳолатини назорат қилиш.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4 Тиббиёт ташкилотида эрталаб иш бошланишидан аввал барча ходимларнинг тана ҳарорати контактсиз пирометрлар ёрдамида ўлчанади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Тана харорати кўтарилган ёки юқумли касаллик белгилари бўлган ходимлар ишга қўйилмайди.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
5. Тиббиёт ташкилотларида тана ҳарорати кўтарилган ёки касаллик белгилари (йўтал, аксириш ва шу кабилар) билан ишдан вақтинча четлатилган ходимлар рўйхати юритилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
6. COVID-19 инфекциясини даволашга мослаштирилган тиббиёт ташкилотларида фаолият юритувчи тиббиёт ходимларнинг қўл гигиенасига мазкур Нормативларнинг 1-иловасига мувофиқ риоя қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
7. Тиббиёт ташкилотлари биносига кириш жойида тери антисептиклари билан ишлов бериш ускуналари (дозаторли ускуна, намли салфеткалар ва шу кабилар) ўрнатилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
8. COVID-19 инфекциясини даволашга мўлжалланган тиббиёт ташкилотларида бегона шахсларнинг киришига йўл қўйилмайди.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
9. Тиббиёт ташкилотлари биносининг кириш ва чиқиш қисмида одамларни тўпланиб қолишига йўл қўймаслик ва ижтимоий масофани сақлаш учун икки метр ўлчамдаги оралиқ масофани белгиловчи чизиқлар белгиланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Хизмат вазифаси билан боғлиқ бўлмаган ходимларни қизил ҳудудларга кириши таъқиқланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Заруриятга кўра техник хизмат ходимлари қизил ҳудудларга киришига эҳтиёж пайдо бўлганда шахсий ҳимоя воситалари (тиббий ниқоб ва қўлқоп) билан таъминланган ҳолда киритилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Тиббий ниқобдан мазкур Нормативларнинг 3-иловасида кўрсатилган тартибда фойдаланилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2-боб. СOVID-19 инфекциясини даволашга мўлжалланган тиббиёт ташкилотларига нисбатан қўйилган талаблар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
10. COVID-19 инфекциясини даволашга мўлжалланган тиббиёт ташкилоти аҳоли яшаш пунктларидан 100 метр узоқликда жойлаштирилган бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Шунингдек, 1000 ва ундан ортиқ бемор ўринларига эга бўлган ушбу йўналишдаги тиббиёт ташкилотлари ёки саралаш пунктлари аҳоли яшаш пунктларидан 500 метр узоқликдаги масофада жойлаштирилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
11. Фаолият юритаётган юқумли касалликлар шифохоналари (бўлимлари) аҳоли яшаш пунктларидан 50 метр узоқликда ташкил этиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
12. COVID-19 инфекциясини даволашга мўлжалланган тиббиёт ташкилотларида беморлар ҳаракатини инобатга олган ҳолда ҳамда тиббий ходимлар орасида инфекциянинг тарқалишини олдини олиш мақсадида қуйидаги 3 та зонага бўлиниши лозим:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
қизил зона — беморлар зонаси;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
яшил зона — тиббий ходимлар зонаси;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
сариқ зона — қизил ва яшил зоналар орасидаги буфер зона.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Сариқ зонада шахсий ҳимоя воситаларини дезинфекция қилиш ва санитария-тозалов ишлари учун махсус жой ташкиллаштириш лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
13. COVID-19 инфекцияси билан касалланган беморларни диагностика қилишда асосан портатив ускуналардан (рентген, УТД, ЭКГ ва бошқалар) фойдаланилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
14. Тиббиёт ходимларининг қизил зонага ҳар бир кириш-чиқиши ва шахсий ҳимоя воситаларини алмаштириши махсус тайёргарликдан ўтган жавобгар шахс томонидан назоратга олиниши лозим. Беморлар ёки касалликка гумон қилинган шахсларга шошилинч ҳолатларда диагностика ишлари амалга оширилганда ҳар бир текширувдан кейин хонада дезинфекция ишлари ўтказилиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
15. Ходимларнинг тиббий ходимлар зонасига (яшил зона) кириши ва чиқиши бўлим катта ҳамшираси томонидан назоратга олиниши лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
16. COVID-19 инфекциясини даволашга мослаштирилган барча тиббиёт ташкилотлари ичимлик суви, иссиқ сув, иситиш тизими, канализация ва вентиляция тизимига эга бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
17. Марказлаштирилган тиббий кислород тизими бўлмаган тиббиёт ташкилотларининг реанимация бўлимлари 100 фоиз, бошқа даволаш бўлимлари эса ҳар 2 та ўринга 1 тадан кислород концентраторлари билан таъминланган бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
18. Тиббиёт ташкилотининг ҳар бир бўлимида эркаклар ва аёллар учун алоҳида ҳар 10 нафар беморга 1 та унитаз билан жиҳозланган бўлиши лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
19. Тиббий ходимлар учун алоҳида ювиниш хоналари ва ҳожатхоналар ташкил этилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
20. Беморлар учун ювиниш хоналари аёллар, эркаклар ва тиббий ходимлар учун алоҳида ташкил этилиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
21. Тиббиёт ташкилотлари ҳудудида автотранспорт воситаларини дезинфекция қилиш майдони ташкил этилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
22. Тиббиёт ташкилотининг ҳар бир бўлими ва зонасининг кириш жойида дезинфекция воситаси билан намланган гиламча тўшалади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
23. COVID-19 инфекциясини даволашга мўлжалланган тиббиёт ташкилотлари томонидан ҳар бир навбатчиликда ҳар бир ходимга 2 жуфт шахсий ҳимоя воситалари, жумладан тиббий ёки хирургик маска, респиратор, қўлқоп, ҳимоя кийими, ҳимоя кўзойнаги) билан таъминланиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
24. Даволаш ва ёрдамчи бўлимлар бир маротабалик тиббий асбоб-анжомлар ва буюмлар, антисептик ва дезинфекция воситалари билан етарлича таъминланган бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
25. COVID-19 инфекциясини даволашга мўлжалланган тиббиёт ташкилотлари реанимация бўлимлари ўпкани сунъий вентиляцияси аппарати (ИВЛ), сипап, наркоз аппаратуралари ва унинг таркибий қисмлари ва бошқа тиббий ускуналар билан таъминланиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
26. Тиббиёт ташкилотларининг кириш-чиқиш назорати (фильтр) пунктлари масофадан тана ҳароратини ўлчовчи асбоблар (пирометр) билан таъминланган бўлиши лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
27. Беморларни даволаш жараёнида ҳосил бўлган тиббий чиқиндилар мазкур Нормативларнинг 7-иловасига мувофиқ утилизация қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
28. COVID-19 инфекциясини даволашга мўлжалланган тиббиёт ташкилотларида беморлар ва тиббий ходимларнинг овқатланишига бўлган талаблар мазкур Нормативларнинг 5-иловасига мувофиқ амалга оширилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
29. COVID-19 инфекциясини даволаш учун вақтинча мослаштирилган бошқа йўналишдаги тиббиёт ташкилотлари ўз йўналиши бўйича иш фаолиятини давом эттиришдан олдин барча даволаш ва ёрдамчи бўлимларда якуний дезинфекция ишлари ўтказилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3-боб. COVID-19 инфекциясини даволашга мўлжалланган тиббиёт ташкилотлари қабул бўлимларида шифохона ичи инфекцияси профилактикаси
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
30. COVID-19 инфекциясини даволашга мўлжалланган тиббиёт ташкилотларида беморларни саралаш ва бўлимларга ётқизиш қабул бўлими орқали амалга оширилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
31. Беморларни қабул қилиш тизимларида қабул бўлимининг вазифалари аниқ белгиланган кетма-кетлик асосида бажарилади, яъни беморларни қабул қилиш, диагностика ва санитария тозалов қисмларга ажратилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
32. Тиббиёт ташкилотлари қабул қилинаётган беморлар сонига қараб етарли миқдорда шпателлар, пульсоксиметр ҳамда контактсиз (пирометр) ва симобли термометрлар билан таъминланиши лозим.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
33. Беморларни қабул қилиш вақтида тиббий ходимлар шахсий ҳимоя воситаларидан мазкур Нормативларнинг 2-иловасига мувофиқ тартибда фойдаланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Қабул бўлимида фаолият юритувчи тиббий ходимлари томонидан шахсий ҳимоя воситалари 1 навбатчилик (смена) давомида фойдаланилади ва навбатчилик (смена) тугагандан кейин утилизация қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
34. Иш жараёнида бутунлиги бузилган ва механик шикастланган ҳолларда шахсий ҳимоя воситалари алмаштирилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
35. Бемор шифохонага ётаётганда ўзи билан шахсий гигиена буюмларини олишига ҳамда шахсий тоза кийимларда бўлишига рухсат этилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
36. Қабул бўлимининг шифокорлари юқумли касалликларни рўйхатга олиш журналини (060-ҳ/ш) юритиши ва шошилинч хабарномаларни (058-ҳ/ш) ўз вақтида ҳудудий санитария-эпидемиология хизматига тақдим этиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
37. Ҳар бир бемор қабул қилингандан сўнг (ёки заруратига қараб) хона 3 фоизли таркибида хлор сақловчи дезинфекция воситалари ёки Ўзбекистон Республикасида ишлатишга рухсат этилган бошқа дезинфекция воситалари билан жорий тозалов ишлари олиб борилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ишлатилган тозалов анжомлари санитария хонасида дезинфекция қилинади, ювилади ва қуруқ ҳолда сақланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
38. Юқумли касалликка чалинган беморни олиб келган тез тиббий ёрдам автотранспор воситаси дезинфектор томонидан махсус ажратилган майдончада зарарсизлантирилади. Майдонча қаттиқ қопламалар (асфальт ёки бошқалар) ва сув оқиб кетиши учун қулай ёки ариқчага эга бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
39. Қабул бўлими ходимлари иш сменаси тугагандан сўнг санитария тозалов ишларидан ўтишлари керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4-боб. Бўлимларда санитария ва эпидемияга қарши тартибга риоя этиш бўйича талаблар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
40. COVID-19 инфекциясини даволашга мўлжалланган тиббиёт ташкилотлари бўлимлари, хоналари ва майдонлари амалдаги санитария қоидалари талабларига жавоб бериши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
41. COVID-19 инфекциясини даволашга мўлжалланган тиббиёт ташкилотларида ҳар бир бемор учун мўлжалланган майдон 9,0 кв.метрни ва ҳар бир қўшимча ўрин учун 7,0 кв.метрни ташкил этиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
42. Палаталарда койкалар жойлаштирилган оралиқ масофа 1,5 — 2,0 метрни ташкил этиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
43. Палаталарда койкалар гигиеник нормативларга қатъий риоя этган ҳолда қўйилиши ва бунда ҳар бир палатадаги койкалар сони 4 тадан ошмаслиги керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Палаталар койкалар сони қараб, стуллар ва тумбочкалар билан жиҳозланган бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
44. Бўлимнинг коридор қисми ва ҳолда беморларга шприц ва системани уларни олдида очилишини эслатиб турувчи ёзувлар бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
45. Беморларнинг озиқ-овқат маҳсулотлари алоҳида ажратилган совутгичда сақланади. Озиқ-овқат маҳсулотлари ва дори воситалари бирга сақланиши таъқиқланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
46. Бемор учун қўйилган туваклар ва судналар алоҳида ажратилган хонада ёки ҳожатхонада сақланади. Туваклар тўкилгандан кейин махсус квачлар (шётка)лар билан ювилиб, таркибида хлор сақловчи дезинфекция воситасининг 3 фоизли ишчи эритмасида 30 дақиқа ёки бошқа турдаги дезинфектантда ушбу дезинфекция воситасининг йўриқномасига мувофиқ зарарсизлантирилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
47. Термометрлар фойдаланилгандан сўнг совун билан ювилади ва қуруқ ҳолда сақланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
48. Бир маротаба ишлатишга мўлжалланган шпателлар ишлатилгандан сўнг амалдаги санитария қоидалари асосида утилизация қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
49. Кўп маротабалик шпателлар ишлатилгандан кейин 3 фоизли таркибида хлор сақловчи дезинфекция воситаси ёрдамида 15 дақиқа давомида ёки бошқа турдаги дезинфектантда зарарсизлантирилади ва тоза сувда чайилиб, стерилизация қилиш учун марказий стерилизация бўлимига юборилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
50. Бўлимларда барча муолажалар палаталарда амалга оширилади. Ходимлар ҳар бир беморга муолажа вақтида шахсий ҳимоя воситаси, хусусан резина қўлқоп устидан иккинчи резина қўлқоп кийиб олиши керак. Ушбу резина қўлқоп битта бемор учун бир навбатчилик (смена) давомида ишлатишга рухсат этилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
51. Агар резина қўлқоп қон ёки организмнинг бошқа биологик суюқликлари билан ифлосланган ҳолатларда, амалдаги санитария қоидалари талаблари асосида утилизация қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
52. Барча ишлатилган тиббий асбоб-анжомлар 3 фоизли таркибида хлор сақловчи эритмада 15 дақиқа давомида ёки бошқа дезинфекцияловчи восита билан зарарсизлантирилади ва оқар сув остида чайилиб, марказий стерилизация бўлимига топширилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
53. Беморларга ишлатилган чойшаблар полиэтилен қопларга тўпланади ва вақтинчалик сақлаш учун махсус ажратилган хонада сақланади. Ишлатилган чойшаб тўпламларининг бўлимларда сараланишига рухсат этилмайди.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
COVID-19 инфекцияси билан касалланган беморлар томонидан фойдаланилган чойшабларни дезинфекция қилиш мазкур Нормативларнинг 4-иловасига мувофиқ амалга оширилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
54. Бўлимларда жорий тозалаш ишлари бир кунда уч маротаба таркибида хлор сақловчи дезинфекция воситаси ёрдамида мазкур Нормативнинг 6-иловасига мувофиқ амалга оширилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
55. Нафас маскалари ва бурун конюлялари таъминотида танқислик бўлганда, бўлимларда махсус ажратилган хоналарда 3 фоизли таркибида хлор сақловчи дезинфекция эритмасида зарарсизлантирилади ва оқар сувда чайилади. Шунингдек, ушбу асбоб-анжомлар стерилизация олди тозалов ишларидан ўтказилади ва 3 фоиз водород пероксид ёки бошқа дезинфекция воситасида ушбу дезинфекция воситасининг йўриқномасига асосан кимёвий дезинфекция қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
56. Ҳар бир бўлимда овқат тарқатиш хоналари ташкил қилиниши лозим. Тайёр овқатлар бир маротабалик махсус идишларда келтирилиб, палаталарга тарқатилади. Ишлатилган бир маротабалик идишлар алоҳида контейнерларга йиғилади ва утилизация қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
57. Шифохона бўлимларидан чиққан овқат қолдиқлари ва идишлар шифохона ҳудудидан ташқарига чиқарилмайди.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
58. Палаталар, йўлаклар, ҳожатхоналар, муолажа хоналари ва бошқа ёрдамчи хоналар учун тозалов ишлари анжомлари ёрлиқланади, ишлатилганидан сўнг ювилади, дезинфекция қилинади ва махсус ажратилган хона (жой)да қуруқ ҳолда сақланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
59. Ишлатилган дори флаконлари амалдаги санитария қоидалари талаблари асосида утилизация қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
60. Бўлимларда шахсий ҳимоя воситалари 5 кунлик захира билан таъминланган бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
61. Бўлимда ҳосил бўлган тиббий чиқиндиларни утилизация қилиш мазкур Нормативларнинг 7-иловасига мувофиқ амалга оширилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
5-боб. COVID-19 инфекциясини даволаш тадбирлари белгиланган тиббиёт ташкилотларида карантиндан чиқиш бўйича талаблар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
62. Карантин тадбирлари тугатилган тиббиёт ташкилотларида якуний дезинфекция ишлари ўтказилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Якуний дезинфекция ишлари тиббиёт ташкилоти ёки дезинфекция станцияси томонидан амалга оширилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
63. Якуний дезинфекция ишлари таркибида хлор сақловчи дезинфекция воситалари ёки Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги томонидан рухсат этилган бошқа дезинфекция воситалари ёрдамида амалга оширилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
64. Якуний дезинфекция жараёнида тиббиёт ташкилотининг барча хоналарига дезинфекция воситалари (эритмалари) сепилади, хонадаги қаттиқ инвентарлар дезинфекция воситаси ёрдамида артилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
65. Кўрпа-тўшаклар ва юмшоқ инвентарлар камерали зарарсизлантириш ёрдамида якуний дезинфекция қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
66. Тиббиёт ташкилоти хоналари бактерицид лампалар (ультрабинафша нурланиш) ёрдамида 1 соат давомида зарарсизлантирилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Ўзбекистон Республикаси Санитария-эпидемиологик осойишталик ва жамоат саломатлиги хизмати бошлиғи Б.К. ЮСУПАЛИЕВ
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Тошкент ш.,
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2021 йил 30 март,
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
0010-21-сон
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
COVID-19 инфекциясини даволашга мослаштирилган даволаш-профилактика муассасаларида шифохона ичи инфекцияларини олдини олиш бўйича санитария қоидалари, нормалари ва гигиена нормативларига
1-ИЛОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Тиббий ходимлар қўл гигиенасига бўлган талаблар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. Тиббий ходимлар бажарадиган тиббий муолажа ва қўл терисидаги микроблар контаминациясининг камайтириш даражаси талабига қараб қўллар гигиеник ва хирургик усулларда зарарсизлантирилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. Тиббий ходимлар томонидан қўлларни самарали ювилиши ва зарарсизлантирилишига эришиш учун қуйидаги шартларга риоя қилиниши лозим:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
тирноқлар калта олинган бўлиши, тирноқлар лак билан бўялмаган бўлиши, сунъий тирноқлар бўлмаслиги;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
қўлда узук ва бошқа заргарлик безакларининг бўлмаслиги;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
жарроҳлар қўлларини зарарсизлантиришдан аввал соат, браслет ва бошқа шу каби буюмларини ечиши.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. Тиббий ходимлар қўл ювиш ва зарарсизлантириш воситалари ҳамда контактли дерматитларни юзага келишини камайтириш мақсадида қўл терисини парваришловчи воситалар билан етарли таъминланган бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Қўлни ювиш воситалари, антисептиклар ва қўл терисини парваришлаш воситаларини танлашда қўл терисининг индивидуал сезувчанлиги инобатга олиниши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4. Қўлга қуйидаги ҳолатларда гигиеник ишлов берилиши керак:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
бемор билан бевосита мулоқотда бўлишда олдин;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
жароҳатланмаган бемор териси (масалан, артериал босим ва пульсни ўлчаганда) билан мулоқотда бўлгандан кейин;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
организмнинг биологик чиқиндилари ва шиллиқ қаватлари билан мулоқотда бўлгандан кейин;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
беморни парваришлаш бўйича ҳар хил муолажалардан олдин;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
беморни бевосита ёнида турган тиббий ускуналар ва бошқа объектлар билан мулоқотда бўлгандан кейин;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
ҳожатхонага боргандан кейин ва ҳ.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
5. Қўлларни гигиеник ишлов бериш икки хил усулда ўтказилади:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
ифлосланиш ва микроорганизмлар миқдорини камайтириш учун қўлларни совун ҳамда сув билан ювиш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
микроорганизмлар миқдорини хавфсиз даражагача камайтириш учун қўлларни тери антисептиклари билан зарарсизлантириш.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
6. Қўл ювиш учун дозаторли (диспенсер) суюқ совун ёки магнитли ёки совунни қуруқ ҳолда сақлайдиган идишда солинган қаттиқ (қолипли) совундан фойдаланилади. Қўллар бир маротабалик сочиқ билан артилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
7. Таркибида спирт ёки бошқа воситалар сақловчи антисептиклар ушбу воситани қўллаш бўйича йўриқномасида тавсия этилган миқдори билан қўл терисини артиш орқали зарарсизлантирилади ва зарарсизлантиришда бармоқ учлари тирноқ атрофи териси ва бармоқлар орасига алоҳида эътибор берилиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
8. Дозатор ишлатилган ҳолатларда антисептик (ёки совун) янги порцияси солинишидан олдин дозатор сув билан ювилиб, қуритилиб ва дезинфекция қилиниши керак. Қўлларни ювиш ва зарарсизлантиришда тирсакли ва фотоэлементли дозаторлардан фойдаланиш мақсадга мувофиқ ҳисобланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
9. Қўлни зарарсизлантириш учун тери антисептиклари даволаш-диагностика жараёнларининг барча босқичларида қулай жойлаштирилган бўлиш керак. Беморларни жадал парваришлаш ва тиббий ходимлар юқори нагрузка билан ишлайдиган бўлимларда (реанимация ва интенсив даволаш бўлимлари ва б.) тери антисептикли дозаторлар улар учун қулай жойларда (палаталарга кириш жойида, бемор ёнида ва б.) жойлаштирилиши керак. Шунингдек, тиббий ходимлар шахсий идишлар (флаконлар)дан фойдаланишлари ҳам мумкин.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
COVID-19 инфекциясини даволашга мослаштирилган даволаш-профилактика муассасаларида шифохона ичи инфекцияларини олдини олиш бўйича санитария қоидалари, нормалари ва гигиена нормативларига
2-ИЛОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Шахсий ҳимоя воситаларидан фойдаланишга бўлган талаблар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. COVID-19 инфекциясини олдини олишда бемор касалликка гумон қилинишидан ёки касаллик тасдиқланишидан қатъий назар барча беморларга нисбатан стандарт эҳтиёт чораларига риоя этилиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. Стандарт эҳтиёт чоралари элементларига қуйидагилар киради:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
қўл гигиенасига риоя қилиш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
нафас олиш гигиенаси (этикет) риоя қилиш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
мавжуд хавфлардан келиб чиққан ҳолда тегишли шахсий ҳимоя воситаларидан фойдаланиш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
инъекцияларни амалга ошираётганда эҳтиёт чоралари ва кесувчи ёки санчувчи тиббий чиқиндиларни утилизация қилиш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
беморларга тиббий ёрдам кўрсатаётган тиббий асбоб-анжомларни дезинфекция қилиш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
хоналарни тозалаш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
ифлосланган чойшабларни хавфсиз зарарсизлантириш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
тиббий чиқиндиларни хавфсиз утилизация қилиш.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. COVID-19 инфекциясини даволашга мўлжалланган тиббиёт ташкилотларида фаолият юритувчи тиббиёт ходимлари беморларга шахсий ҳимоя воситаларидан тўғри фойдаланиш, шунингдек тўғри танлаш ва уларни қандай қилиб кийиш ёки тақиш, ечиш ва утилизация қилишга ўргатадилар.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
COVID-19 инфекциясини даволашга мослаштирилган даволаш-профилактика муассасаларида шифохона ичи инфекцияларини олдини олиш бўйича санитария қоидалари, нормалари ва гигиена нормативларига
3-ИЛОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Тиббий ниқоблардан фойдаланишга бўлган талаблар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Тиббий ниқобни кийиш тартиби:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. Ниқобга тегмасдан олдин қўллар спиртли антисептик билан артилади ёки совун билан ювилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. Ниқоб қўлга олинади ва унинг яхлитлиги текширилади (тешиклари ёки йиртилган жойлари бўлмаслиги керак).
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. Ниқобнинг паст ва тепа қисми белгилаб олинади (ниқобнинг юқори қирраси бўйлаб металл тасма мавжуд бўлади).
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4. Ниқобни тўғри тақилганлигига ишонч ҳосил қилинади, бунда ниқобнинг рангли тарафи ташқарида бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
5. Ниқоб юзга қўйилади, металл чизиқни ёки ниқобнинг қаттиқ чети букилади ва буруннинг шаклини олади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
6. Ниқобнинг пастки қисми тортилади, бунда ниқоб оғизни ва юзни ияк қисмини қоплаши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Тиббий ниқобни ечиш тартиби:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. Ниқоб қўлланилгандан кейин эластик қулоқчаларини ушлаб олиб ташланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. Ниқоб ечилганда юзга ёки кийимга тегмаслиги керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. Ишлатилган ниқоб дарҳол пластик пакетга ташланади ва утилизация қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4. Ниқоб ечилишидан олдин қўллар ювилиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Респираторлардан фойдаланиш тартиби
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. COVID-19 инфекциясини олдини олишда респираторларининг самарадорлиги уларнинг нечоғлик тўғри ишлатилишига боғлиқ.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. Тиббий ходимлар хавфли ҳудудга киришдан олдин респиратор кийиш керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. Респираторлардан фойдаланишда қуйидаги қоидаларга риоя этиш керак:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
респиратор герметик ҳолатдалигига ишонч ҳосил қилиш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
респираторни тўлиқ очиш учун четлари орқали ораси очилади;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
кичик ёй ҳосил қилиш учун сим қисми букилади;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
респиратор пастки қисми тепага кўтариб, бош тасмалари чиқарилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
кўрсаткич ва катта бармоқлар билан тасмалар тортилади ва кенгайтирилади;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
тасмалар кўрсаткич ва катта бармоқлар билан ушлаб турилиб, респираторни энгак тагига олиб борилади;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
тасмалар бош ортига олиб борилади;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
қуйи тасмани бўйин асосига жойлаштириш.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
иккинчи тасмани бошнинг юқори қисмига жойлаштириш.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
бармоқлар билан респираторни қаншарга маҳкам босиб тақиш.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
респиратор юзга зич ёпишиб турганини сезмагунгача уни юзга герметик тақишни давом эттириш керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
респиратор юқори қисмидаги қаттиқ қисмини бурун рельефига мослаштириб қисилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4. Респиратор ишлатилгандан кейин тегишли чиқинди идишга ташланиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
5. Респираторни тақишдан олдин ва ечилгандан кейин қўллар ювилади ҳамда зарарсизлантирилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Респиратор герметик ҳолатини текшириш учун кўрсатмалар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. Респиратор мустаҳкамлиги ва хавфсизлигини аниқлаш учун ҳар бир ишлатишдан олдин уни герметик ҳолатини текшириш зарур. Бунинг учун бир неча марта куч билан нафас олиб, нафас чиқариш керак. Бунда:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
респиратор нафас олганда бироз ботиши ва нафас чиқарганда бироз кенгайиши керак;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
ундан фойдаланган шахс респиратор орасида ҳаво сизиб ўтишини сезмаслиги керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. Ҳаво сизиб ўтмаслиги респиратор юзга зич ёпишиб тургани ва ниқоб ҳолати герметик эканлигидан дарак беради.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. Агар респиратор юзга ботмаса ва кенгаймаса ёки юз билан респиратор орасида ҳаво сизиб ўтса, бу респиратор ҳолати герметик эмаслигидан дарак беради. Фойдаланувчи ҳаво сизиб ўтишини бартараф қилиш учун респираторни юзига яна бир бор зич ёпиштиришга ҳаракат қилиш керак, бунга эришса, демак, респираторни ишлатиш хавф туғдирмайди.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4. Респиратор ёпишиши зичлигини яхшилаш учун қуйидагиларни қилиб кўриш тавсия этилади:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
респиратор тўғри тақилганига ишонч ҳосил қилиш учун ойнадан фойдаланиш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
респиратор зирак ёки сочга илиниб қолмаганини текшириш;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
тасмалар тўғри жойлашганига ишонч ҳосил қилиш. Тепадаги тасма бош қоқ учида жойлашиши айниқса муҳим, чунки у респираторни энгакка тортиб туриши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
5. Респираторларни фойдаланишдан олдин уларни ишлатиш муддати бўйича таъминловчи тавсиялари билан танишиб чиқиш керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
6. Респираторлар қайта ишлатилганда, улар очиқ ҳолатда, қуруқ жойда сақланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
7. Респираторларни пластмасса қутича ёки целлофанларда сақлаш мумкин эмас.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
COVID-19 инфекциясини даволашга мослаштирилган даволаш-профилактика муассасаларида шифохона ичи инфекцияларини олдини олиш бўйича санитария қоидалари, нормалари ва гигиена нормативларига
4-ИЛОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
COVID-19 инфекцияси билан касалланган беморлар томонидан фойдаланилган чойшабларни дезинфекция қилишга бўлган талаблар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. COVID-19 инфекцияси юқтирган ёки касалликка гумон қилинган беморларга ишлатилган чойшабларни дезинфекция қилиш қуйидаги тартибда амалга оширилади:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. Беморларга ишлатилган чойшабларга қуйидагилар киради:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
– беморларга ишлатилган кийим-кечаклар, ўрин-кўрпалар, ёстиқ жилдлари;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
– палатада бемор тўшакларига ишлатилган адёллар.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. Зарарланган чойшаблар бир маротабалик полиэтилен пакетларга жойлаштириб, зич ёпилади ва полиэтилен пакет усти дезинфекция қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4. Сариқ рангдаги қопга бўлим ва зарарланган чойшаб номи ёзилган махсус этикетка ёпиштирилади ва кирхонага транспортировка қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
5. Зарарланган (касаллик қўзғатувчиси билан ифлосланган) материалларни транспортировка қилиш учун махсус транспорт воситалардан фойдаланилади. Ушбу транспорт воситалари ҳар бир зарарланган чойшабларни кирхонага ташигандан кейин зудлик билан дезинфекция қилиниши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
6. Чойшабларни транспорт воситалари таркибида хлор сақловчи дезинфекция воситасининг 3,0 фоизли ишчи эритмасида ёки бошқа дезинфекция воситасида унинг йўриқномасига асосан артилади. Дезинфекция воситаси 30 дақиқа экспозициядан кейин тоза сув билан артилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
7. COVID-19 инфекцияси юқтирган беморлар чойшаблари кирхонада сараланади ва ванналарда таркибида хлор сақловчи дезинфекция воситасининг 0,5 фоизли ишчи эритмасида дезинфекция қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
8. Бирламчи дезинфекциядан ўтган чойшаблар кир ювиш машиналарида ювилади ва центрифугалар ёрдамида қуритилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
9. Қуритилган чойшаблар дазмолланиб, алоҳида пакетларда сақланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
10. Ишлатилган ёки ифлосланган чойшаблар билан ишлашда тиббий ходимлар шахсий ҳимоя воситаларидан фойдаланиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
COVID-19 инфекциясини даволашга мослаштирилган даволаш-профилактика муассасаларида шифохона ичи инфекцияларини олдини олиш бўйича санитария қоидалари, нормалари ва гигиена нормативларига
5-ИЛОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Беморлар ва тиббий ходимлар овқатланишига бўлган талаблар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. Беморлар ва тиббий ходимларга овқат тайёрлаш тиббиёт ташкилоти ошхонасидан ёки Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2020 йил 10 январдаги 16-сон «Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги тузилмасидаги ташкилотларда аутсорсинг хизматлари кўрсатиш тартиби тўғрисидаги низомни тасдиқлаш ҳақида»ги қарори асосида аутсорсинг хизматлари асосида амалга оширилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. Ошхонада тайёрланган овқатларни «Шифохона ичи инфекциялари» санитария қоида ва нормалари (СанҚваН 0342-17) 15-боб, 7,11-бандига асосан бўлимларга олиб боришда термослар, сирли ёки алюминий идишлардан фойдаланилиши мумкин.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. Беморлар ва тиббий ходимлар томонидан овқатланиш учун ишлатилган идишлар даволаш бўлимларидаги овқат тарқатиш хонасида ювилади, қайнатилади ва дезинфекция қилинади ҳамда қуруқ ҳолда сақланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4. Ошхонадан бўлимларга овқатларни ташишда ишлатилган хлор сақловчи дезинфекция воситасининг 1,0 фоизли ишчи эритмасида ёки бошқа дезинфекция воситаси билан артилади. Ишлатилган дезинфекция воситаси 30 дақиқа экспозициядан кейин тоза сув билан ювиб ёки артиб ташланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
5. Беморлар ва тиббий ходимлар овқатланиш учун бир маротабалик идишлардан фойдаланиш мумкин. Ушбу идишлар ишлатилгандан кейин тиббий чиқинди сифатида бир маротабалик полиэтилен пакетларга йиғилади, пакетлар ¾ қисми тўлгандан кейин зич ёпилиб, хлор сақловчи дезинфекция воситасининг 3,0 фоизли ишчи эритмасида ёки бошқа дезинфекция воситаси билан дезинфекция қилинади ва утилизация қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
COVID-19 инфекциясини даволашга мослаштирилган даволаш-профилактика муассасаларида шифохона ичи инфекцияларини олдини олиш бўйича санитария қоидалари, нормалари ва гигиена нормативларига
6-ИЛОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Жорий ва мукаммал тозалаш ишларини ўтказишга бўлган талаблар
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. Полларни дезинфекция қилиш:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. Дезинфекция қилишдан аввал кўзга кўринган ифлосланишлар тозаланади. Хоналарни зарарсизлантириш ишлари эса уларни қон ва организмнинг бошқа биологик суюқликларини тозалаш режимида ўтказилиши керак, яъни 1:5 нисбатда зарарсизлантиради.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. Пол ва деворлар 3 фоиз таркибида хлор сақловчи дезинфекция воситалари билан 100 мл/кв.м миқдорида ювиш, сепиш ёки артиш ёрдамида дезинфекция қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. Дезинфекция ишларидан кейин 30 минут экспозиция қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4. Дезинфекция ишлари кунига 3 марта ва ифлосланиш даражасига қараб олиб борилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. Ташқи юзаларни дезинфекция қилиш:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
5. Дезинфекция қилишдан олдин кўзга кўринган ифлосланишлар тозаланади. Хона юзаларида зарарсизлантириш ишлари эса уларни қон ва организмнинг бошқа биологик суюқликларини тозалаш режимида ўтказилиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
6. Ишчи юзалар таркибида 3 фоизли хлор сақловчи дезинфекция воситалари билан салфетка ёрдамида артилади. 30 дақиқа экспозициядан кейин ишчи юзалар тоза сувда ювилади. Дезинфекция ишлари кунига 3 марта ўтказилади. Ифлосланиш даражасига қараб, дезинфекция ишлари такрорий олиб борилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
7. Тозалаш ишлари тоза участкадан бошланиб, кейинчалик ифлосланган юзага ўтилади. Ишчи юзалар тозалангандан кейин ишлатилган латталар зарарсизлантиради, ювилади ва қуруқ ҳолда сақланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
8. Хоналар ҳавоси бактерицид лампалар ёрдамида 20 дақиқа ёрдамида зарарсизлантирилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
9. Бактерицид лампаларнинг ёруғлик тўлқини узунлиги 250— 400 нм бўлиши керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. Мукаммал тозалов ишлари
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
10. Мукаммал тозалов ишлари санитария-гигиеник қопламага эга деворларни ювиш билан олиб борилади. Шунингдек, эшиклар, деразалар, плинтуслар, ёритиш қурилмалари, асбоб-ускуналар ҳам ювилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
11. Мукаммал тозалов ишлари бир пайтнинг ўзида 2 та челакдан фойдаланган ҳолда амалга оширилади. Биринчи челакда таркибида хлор сақловчи дезинфектантнинг 3,0 фоизли эритмасидан иборат ювиш тўплами тайёрланади, бунга ювиш воситаси — 50 гр. бўлакли хўжалик совуни ёки 25 гр. исталган ювиш кукуни қўшилади. Иккинчи челакда тоза сув бўлади. Дастлаб латта ювиш эритмаси солинган челакка ботирилади, бироз сиқиб олинади ва ювилиши керак бўлган кичикроқ жой артиб чиқилади. Сўнгра ишлатилган латта тоза сувли челакда чайилади. Кейин ушбу жараён такрорланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
12. Мукаммал тозалов ишлари қуйидаги босқичларда амалга оширилади:
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
– мукаммал тозалов ишлари олдидан хоналар камида 20 дақиқага шамоллатилади;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
– барча юзалар ювиш-дезинфекция эритмаси билан артиб чиқилади;
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
– тоза сувли латта билан артиб чиқилади ва 30 дақиқа давомида кварцланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
13. Дезинфекцияловчи воситалар бўлган таркибида хлор сақловчи, водород пероксид ёки бошқа дезинфектантлар ҳар ҳафта алмаштирилиб қўлланилиши тавсия этилади. Дезинфекция эритмасининг сарфи — 1 кв. м.га — 100 мл.ни ташкил этади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
14. Дезинфекция қилинган оқова сувларда қолдиқ хлорнинг умумий концентрацияси 10 мг/л. дан кам бўлмаслиги керак.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
COVID-19 инфекциясини даволашга мослаштирилган даволаш-профилактика муассасаларида шифохона ичи инфекцияларини олдини олиш бўйича санитария қоидалари, нормалари ва гигиена нормативларига
7-ИЛОВА
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
COVID-19 инфекциясини даволаш натижасида юзага келадиган тиббий чиқиндиларни утилизация қилиш
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
1. Инфекцияга гумон қилинган ва тасдиқланган беморлар билан боғлиқ барча чиқиндиларни тиббий чиқинди сифатида утилизация қилинади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
2. Тиббий чиқиндилар икки қаватли пакетларга солинади ва пакетлар зич ёпилиб, таркибида хлор сақловчи дезинфекция воситасининг 3,0 фоизли ишчи эритмаси сепилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
3. Ўткир предметлар махсус пластик контейнерларга (иглоотсекатель) солинади ва контейнер тўлгандан тўлиқ ёпилиб, контейнерга таркибида 3,0 фоизли хлор сақловчи дезинфекция воситаси сепилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
4. Қадоқланган чиқиндиларни тиббий чиқиндиларни ташиш учун мўлжалланган маркировкаланган контейнерларга солинади ҳамда зич ёпилиб, белгиланган жойга олиб борилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
5. Чиқиндилар белгиланган йўналиш ва вақт бўйича тиббий чиқиндиларни вақтинчалик сақлаш пунктига олиб борилади ҳамда алоҳида сақланади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
6. «Б» синфга оид чиқиндилар сариқ рангли ёки сариқ маркировкали бир маротабалик пластик пакетлар ёки қаттиқ, тешилмайдиган қадоқларга (контейнерлар) йиғилади.
Suggestion to the documentListen to audioGet a link from a document element
7. «Б» синфга оид ўткир учли чиқиндилар учун бир марталик тешилмайдиган, намликка чидамли идишлардан (контейнерлар) фойдаланилади. Идишда мустаҳкам ёпиладиган ва қайта очилмайдиган қопқоқ бўлиши керак.